Обнавља се мистериозни замак код Бајине Баште: Ревитализација археолошког налазишта Солотник

Бајина Башта - Српски средњoвековни замак Солотник, у народу познат и по називима Кулина и Јеринин град смештен је на каменој узвишици која се стрмо спушта у Солотушку реку, тако да му је са севера, запада и истока немогуће прићи. Близина планине Таре, колоритан простор на коме се налазе остаци замка и бројне легенде о Солотнику допринеле су да он постане све привлачније одредиште за туристе и посетиоце жељне авантуре и упознавања са витешким временима српског средњег века.

У претходних пар година обављани су радови на рашчишћавању на локацији, извршено снимање терена, снимљене геометарске подлоге и урађено геомеханичко снимање терена. Направљен је пројекат постојећег стања, а Општина Бајина Башта је већ издвојила средства за израду пројектно - техничке документације за Пројекат конзервације, санације и oбнове средњовековног замка Солотник.

Општина Бајина Башта има у плану да до краја године спроведе јавну набавку за израду пројекта који ће предвидети целовиту обнову средњовековног замка Солотника на основу свих сачуваних материјалних података, при чему је потребно презентовати габарит читавог комплекса и његов волумен са свим грађевинама у простору. Ревитализација замка подразумева увођење функција у унутрашњи простор, тако да се кружна кула и дворана могу користити како за презентацију налаза са самог локалитета, тако и за промоцију културно - историјских вредности овог средњовековног утврђења и подручја на коме се локалитет налази. Имајући у виду специфичну локацију комплекса, удаљеност од урбаних насеља неопходно је да се пројектом предвиди и снабдевање електричном енергијом и водом.

Пројекат УГ Биос Бајина Башта „Презентација културно-историјског наслеђа општине Бајина Башта“ суфинансиран је средствима Општине Бајина Башта.

Иначе, о самом замку се из историјских извора може врло мало сазнати. Сматра се да је утврђење подигао непознати српски великаш у XIV или XV веку, са циљем да се осигура трговачки пут између Старог Ужичког града и Вишеграда. Данас су на стеновитом платоу изнад Солотушке реке, 10 километара од Бајине Баште, видљива масивна и још увек релативно добро очувана зидна платна позносредњовековног замка Солотника који је археолошки сондажно истражен током 2007. и 2008. године од стране археолога Филозофског факултета у Београду под руководством др Ђорђа Јанковића.

У последњих пар година извршена су додатна археолошка истраживања и припрема пројекта постојећег стања за овај фантастични средњовековни дворац. Цео посао је реализован под вођством професора Мирка Ковачевића, архитекте са огромним искуством у области средњег века и научника који ради на пословима обнове наше највеће светиње, манастира Хиландара. Надзор над радовима обављао је Завод за заштиту споменика културе Краљево, а испред њега је радове на терену пратила Гордана Гаврић, истакнути археолог.

РИНА