Вида Поповић - српска иноваторка о којој се мало зна: Осамдесетих година патентирала најјачи изолациони материјал на свету

Горњи Милановац  – Завод за интелектуалну својину Републике Србије објавио је недавно студију под насловом „Све што је велико увек је на корист других”, из пера Александра Петровића и Андријане Васиљевић, као кратак преглед изумитељки Србије у 20. веку. На том славном списку нашло се, међу укупно 11, и име Виде Поповић која је у Леушићима под Сувобором, створила изолациони материјал „видасил”, изузетних одлика. Бренер који развије температуру од 6.000 степена остао је беспомоћан јер је тај метални уређај почео да се топи пред „видасилом” дебљине од само шест до осам центиметара.

Састоји се од кречњака, кварца, хризолита, азбеста, лана, целулозе и воде. Његова структура је слична камену. Може се применити у зградама, топлотној изолацији, рернама, калупима, оплатама пећи, материјалима за паковање, системима за хлађење, свемирској технологији.

Часопис Jordan Times у тексту „Vidasil — the invention of the century?” од 18. јануара 1987. доноси сагу о проналаску под именом „видасил”. Новинар описује готово митску борбу два проналаска који се те године у главном граду Белгије боре за награду Еурека за проналазаштво.

„Био је то чудан двобој, али ипак типичан за модерна времена. Француски изум „brenner”, за кога се тврди да би могао да пробије било који материјал, и југословенски проналазак – термоизолациони материјал „видасил” требало је да одмере своје снаге један против другог на изложби светских иновација – „Салон Еурека”. Дуел је био идеја француског проналазача који је убедио жири да би директно тестирање снага између два најјача кандидата олакшало одлуку жирија за Велику награду. Био је у праву. Машина која може да развије топлоту од преко 6.000 степени Целзијуса дуго и очајнички је ударала по осам центиметара дебелом комаду „видасила”, да би се, коначно, распала од своје сопствене топлоте и силе. Тако је „видасил”, изум југословенске научнице Видe Поповић, освојиo Гран при у конкуренцији 600 проналазака из 20 земаља и побудио велико занимање међу светским фирмама.

„Видасил” је уграђен као изолациони материјал у бившој робној кући „Митић” у Кнез Михаиловој улици, пословном центру у Сремској улици и у низ других објеката у Београду. Овим материјалом је изолован и један хотел на Копаонику, који само захваљујући тој чињеници и данас постоји, јер је неки туриста из Енглеске оставио укључену пеглу и тако изазвао пожар у којем је брзо изгорело све у његовој соби, али ватра није могла даље.

Међутим, ако ватра не би могла да науди том проналаску, ту су људи који то могу. Вида у свом Краљеву није могла ништа да уради, јер су власти унеколико свесне да им се ближи крај гурале своје промашене инвестиције, тако да је морала да оде у Нови Сад. Појавиле су се и две фирме из Загреба и Љубљане, као и предузеће из Петроварадина, спремни да инвестирају у производњу „Видасила”. Али и само место Леушићи које је одабрано због близине потребних сировина било је проблематично. Политика се непосредно уплела јер су то место на Равној гори комунисти повезивали са сећањем на ђенерала Дражу и нису желели тамо да виде никакав привредни полет. Фабрика је угашена, а Вида одлази из земље и према новинским извештајима отвара фабрику „видасила” у Новом Мексику – наводи аутор студије.

РИНА