За овог младића из Ариља мислили су да је пироман: Срђан има несвакидашњи хоби, од шибица прави величанствене макете, а до сад је утрошио преко 30.000 дрваца (ФОТО)

Ариље - За Срђана Симеуновића из Ариља свет маште отвара се кутијом шибица. Овај тридесетогодишњак, професионални кувар, у слободно време прави је уметник. Док  за већину људи палидрвце шибице служи само за једнократну употребу, да се упале ватра или цигарета, за овог младића има потпуно другу димензију. Он од њих прави несвакидашња ремек дела,  скида фосфор, потапа их у воду, обликује и лепи стрпљиво чекајући да се претворе у авион, Авалски торањ, ариљску цркву или галерују.

"Сасвим случајно, још док сам студирао у Београду почео сам да се бавим макетарством. Отац мој је правио предмете од шибица, па сaм ја кренуо његовим стопама. Први мој рад био је  авион двокрилац, али како то увек бива мој први рад није испао како сам очекивао. Након њега  пробудила се у мени машта и инат да могу да направим нешто озбиљније и боље, па сам почео да правим Авалски торањ који је деведесетих  срушен за време бомбардовања, што је за мене представљало велики подухват", казао је за РИНУ, Срђан Симеуновић творац макета од шибица.

До сада је у свој хоби утрошио чак преко 30.000 шибица, а продавци на трафици у којој их је куповао у први мах, мислили су да је пироман. Истиче да је у макетарству једна од најбитнијих ствари стрпљење. Неопходна је  пажљива, вешта рука и два до три сата активног рада дневно.

„Саме скулптуре су осетљиве и крхке, мора се са сваког дрвцета скинути фосфор како би макета дуже трајала, слагати шибицу по шибицу онда сачекати да се лепак осуши, тек онда прећи на други ниво, у супротном врло лако може доћи до деформације макете", рекао је Симеуновић.

Рад на који је највише поносан јесте макета Црква Св. Ахилија која је симбол општине Ариље. На њу је потрошио око две године и 15.000 шибица, па је ова светиња добила и своју другу димензију. Приликом рада на њој, водио је рачуна о сваком детаљу, па и оним најмањим.

„Ова црква  Ариљу даје душу, јер када погледате са било ког места видите је  у средини, опасану каменим темељима и сија у мраку. Због тога када сам правио макету водио сам рачуна да свака ситница буде аутентичана, у правој размери, као и калоте, аркаде, купола и прозори", додао је Срђан.

Макетарство је љубав којом овај Ариљац не жели да престане да се бави. Након цркве у центру Срђан је направио и Прву ариљску школу, данашњу галерију.

"За галерију је отрошено негде око 9.000 шибица, некада је то била Прва ариљска школа, и налази се код самог храма. Грађена је аутентично као приземни објекат са четири просторије унутра, први оригиналан кров је био од бибер црепа, стазе поплочане каменом", додао је млади Ариљац.

Симеуновић слободно ходи по свету маште и наставља да креира своје жеље и макете од шибица, а планира да кад му време дозволи  његов следећи подухват буде храм Високи  Дечани.

РИНА