Сеоски туризам новог доба: Гости уместо да одмарају активно учествују у брању малина, мужи крава и производњи сира, домаћини то називају – сеоска теретана (ФОТО)

Лучани, Котража - Извори лековите минералне воде,  прелепа природа, чист ваздух и бистри планински потоци само су неки од потенцијала сеоског туризма драгачевског краја. Породица Павловић из драгачевског села Котража   отишла је  и неколико корака даље, јер и саме госте укључују у пољопривредну производњу.

„Гости се све чешће одлучују да сеоски одмор проведу радно , али  оно што је нама пољопривредницима  рад,  изгледа да они доживљавају као разоноду. Ми се често нашалимо да је то сеоска теретана. Прошле године није било госта који није тражио да самеље кукуруз, а жене које су долазиле више су времена провеле у кухињи кувајући сарме и слатко, него што су шетале“, каже Милош Павловић.

Ови вредни Драгачевци баве се товом јунади, имају своје месо, сопствену производњу сира и кајмака. Домаће кокошке и јаја, буквално све што произведу од хране то се преради и заврши у кухињи. Воће прерађују у слатку зимницу и ракију,  поврће у слану зимницу и комплетно су заокружили производњу . Пандемија короне многе је вратила селу, па се поред оних који потичу из драгачевског краја, гости из Београда и Новог Сада одлучују да одмор проведу у Павловића конацима.

„ Долазе породице са децом из свих крајева Србије, али оно што ме изненађује јесте да међу њима има и доста странаца који су ради да одмор проведу на селу. Многи су већ били овде па желе да поново буду наши гости, а знатно више је оних који долазе по препоруци, попут гостију из Русије, Чешке и Пољске.  Већ су навелико почели да резервишу за ову летњу сезону, а међу њима има и оних који би учествовали у берби малине. Иако им кажем да већ имам уговорене сезонске раднике, они су заинтересовани да боравак у Котражи искористе да науче да беру малине, да музу краве и да оно што уберу у нашој башти заједно са Даном која је куварица спреме себи за оброк. Све је више таквих гостију , каже Милош и додаје :

„ Били су прошле године брачни пар из Београда, жена је пореклом из Мексика и држе у престоници ресторан мексичке хране. Они нису веровали колико кукуруза и колико сорти произведемо ,а они муку муче како би набавлили кукуруз  за свој ресторан. Више су времена провели у штали него у шетњи. Свиђа им се живот на селу са свим обавезама које српски сељак има и верујете да ће и то бити део туристичке понуде јер то гости који долазе на село траже“, додаје Милош.

Последњих годину дана, услед пандемије ковида, села су оживела. Страх од егзистенције или изолације многе је навела да раскрче своја имања и посеју за своје потребе неке од повртарских култура. Драгачевски крај има огромне потенцијале за развој сеоског туризма. Потребе наших грађана смо препознали и убрзано се ради на асфалтирању сеоских путних праваца јер су они жила куцавица сваког краја. У плану је асфалтирање десет километара нових путева.

РИНА