Ово је омиљени возач таксија у селима подно Јелице: Дејан свакодневно превози децу са инвалидитетом до образовних установа, у његовом возилу има највише подршке и љубави (ФОТО)

Чачак - Ретки су примери возача таксија који из најудаљенијих села превозе децу са инвалидитеом до образовних установа. Дејан Лазаревић из Мршинаца већ годинама има посебне путнике, које свако јутро узима на родитељском прагу , а којима је и возач и друг и пратилац. Овај човек поред љубави, малишанима пружа помоћ свакодневном вожњом и максимално им је посвећен како би били сигурни и безбедни док су у његовом ауту.

„Имам троје деце, па сам пришао овим малишанима и њиховим родитељима да им изађем у сусрет и помогнем колико могу. Време са њима ми прође брзо, а деца су стварно добра. Пројекат се реализује уз помоћ Градксе управе, а за сво ово време њима нисам само возач него и искрен пријетељ”, рекао је за РИНУ, Дејан Лазаревић, возач таксија.

Вера Курћубић је самохрана мајка која има четворо деце са инвалидитетом. У незавидној је и тешкој ситуацији, а Дејанова подршка јој много значи, јер не зна како би другачије двоје њене деце стигло до образовних установа које похађају.

 „Нама који живимо на сеоском подручју, а поред тога имамо децу са сметњама у развоју, много значи што нам деца стижу до образовне установе организованим превозом. Они су навикли, имају своје другове у таксију, пазе једно о другом и важно је да су безбедни”, казала је Вера.

Дејана можете видети како превози децу са инвалидитетом из неколико подјеличких и поморавских села, а у његовом ауту влада посебан дух.

„Срећни смо што нас Дејо вози, он нам увек купи неки слаткиш кад смо добри. Слаткише увек делимо, поштујемо и њега и другаре са којима путујемо до школе”, рекли су Владе и Мира Курћубић.

Дејан је истакао да се после сваког радног дана осећа срећно и испуњено, посебно кад поред вожње може и на друге начине да помогне деци, јер они то свакодневно врате својим осмесима.

Психолози истичу значај похађања наставе деце ОСИ са сеоског подручја и њихово осамостаљивање.

„Емотивни став, посебно о особама са сметњама у развоју јесте важан, али још је важан да почнемо да деламо, да пореед тога што се саосећамо са њима учинимо и неки корак напред, а то је да урадимо нешто што ће им олакшати њихов живот”, појаснила је Љиљана Марић, психолог школе за основно и средње образовање „1. Новембар” Чачак.

РИНА