Бомбе са осиромашеним уранијумом и данас се налазе на територији града Чачка: На фабрику „Слобода“ бачено преко 50 пројектила, а четири су и данас у земљи

Чачак – Током бомбардовања те 1999. године, циљеви НАТО агресора били су војни, инфраструктурни и привредни објекти који су од виталног значаја за Моравички округ. Ти циљеви гађани су са ракетама које у себи садрже осиромашени уранијум где је само на територији Моравичког округа бачено је 273 бомбе, многе од њих још увек нису извађене, а сећања многих учесника у том рату и даље не бледе.

„На фабрику "Слобода" пало је 54 бомбе, четири до дана данашњег још нису извађене, а циљ је био да се разруше битни објекти у држави, јер су тзв. крмаче са главама осирумашеног уранијума које делује после извесног времена, касетне бомбе бачене су у Бресници, Тавнику и делу Кнића где је изручен контејнер бомби. Сећам ситуације када смо седели у Штабу и човек из Бреснице доноси у рукама касетну бомбу", рекао је Бране Дробњак, командант тадашњег окружног Штаба цивилне заштите гостујући у Дневнику западне Србије.

Дробњак се осврнуо на тренутке када су из фабрике Милан Благојевић и ПКС Латекс извлачене опасне материје како би се заштитили људски животи.

„Опасне материје које су се изливале су извучене на време, а најтежи део посла било је бомбардовање Слободе и жртве. Медицински радници су тада као и сада, у време пандемије, били на висини задатка. Имали смо информације шта ће бити бомбардовано, односно ко је полетео, знали смо да ће бити бомбардован репетитор на Овчару, требала је поред поште у Ужицу бити гађана и пошта у Чачку. Накнадно смо добили информацију да је француски пилот када је видео масу народа испред поште, бомбе изручио у Јадранско море ", казао је Дробњак.

Најтежа сећања из времена бомбардовања везана су за изгубљене животе младих људи, јер је 18 лица из Чачка изгубило живот на Косову.

„И данас ме сећања држе као да се јуче десило, памтим свако уплашено лице родитеља, који су страховали да ће сваки час неко доћи у њихово двориште и донети црне вести. Ми смо ишли кроз једно село како би јавили породици да му је син од 19 година погинуо. Отац погинулог војника ишао је из баште кукајући и тражећи шибицу да све запали", истакао је Дробњак.

Он је додао да је општина Горњи Милановац свим војницима палим за слободу подигла бисте и да би те примере требало свака општина да примени јер то хероји заслужују.

РИНА