Ово је скривена воденица у којој се меље најквалитетније брашно нововарошког краја: Милан испунио очев аманет и поред бројних понуда није продао воденички камен, данас он и даље меље (ФОТО)

Нова Варош – Некада су воденице широм Србије храниле на стотине гладних уста и биле својеврсни „информациони биро“, место где су се вредни мештани села окупљали, разговарали о проблемима и препричавали приче о вампирима. Пре пола века на свакој реци начичкане једна до друге стајало је на десетина малих дрвених грађевина у којима је млео воденички камен, а данас је то изузетна реткост.

Једна од њих је и Кнежевића воденица у нововаршком селу Бистрица, која би могла да меље дан и ноћ, али нема за кога. Кнежевићи су остали доследни идеје свога оца да камен који већ деценијама котрља не продају већ му дају нови живот и праву намену.

"Камен је купио мој отац још 1957. године у нади да ће саградити воденицу. Међутим, после тога смо се ми његова деца разишли свако на ствоју страну, неко у школу, неко на посао у град. Камен је стајао ту годинама, долазили су људи да га откупе, али нисам могао то да дозволим. Желећи да сачувам породичну традицију воденицу смо пустили у рад 1994. године. Нема много посла, јер нема народа за кога да меље, а све слабије има и жита. Али рекао сам свом оцу да сам успео воденицу да обновим и моја мисија је била равршена", казао је за РИНУ, Милан Кнежевић.

Некада је Бистрица било позната по воденицама и воденичарима, а ова у власништву породице Кнежевић иако је најмлађа у селу, очигледно ће надживети свог власника и тако избећи судбину многих.

"Само у нашем селу било је девет поточара од Дражевића до Бистрице, нашалост само две су остале да раде, Крђанска која је тренутно остала без воде и Стојића воденица која има два витла на реци".

Млети жито и претварати га у брашно није лак посао, воденичар мора знати да не треба журити јер тада брашно гори. Што спорије се меље, то је боље, а укус хлеба од брашна из оваквих воденица далеко је бољи од оних из продавнице.

"Правим домаћи хлеб од пшеничног и хељдиног брашна и није само што је укусније већ и здравије", казала је супруга Славица Кнежевић.

Након одласка у пензију брачни пар Кнежевића вратио се на село пре 15 година, јер ту тако кажу имају све што им је потребно за себе и своју децу.

РИНА