Вечна слава Чачанима које су убили НАТО бомбардери и зликовци
Чачак – Пред крајупуташем у малом парку код Железничке станице, подигнутом 2009. у част завичајних ратника и цивила који су дали животе за отаџбину у последњој деценији прошлог века, данас је служен парастос Чачанима, војницима, официрима и грађанима које су убиле НАТО бомбе у пролеће 1999. Чинодејствовали су свештеници Храма Светог Вазнесења из овог града молећи се за покој душа суграђана (12 војника, 6 цивила), уз почасну стражу коју су поред овог каменог белега држали војни службеници овдашњег Техничког ремонтног завода.
После инторнирања националне химне „Боже правде”, окупљенима се обратио градоначелник Чачка, Милун Тодоровић, поручивши:
„Двадесет је година од незапамћене агресије велике и најмоћније силе света, НАТО – а, на малу, слободарску и европску Србију. Уочи напада, гласноговорник НАТО -а, Џејми Шеј, говорио је: `Слободно, опуштено бомбардујте Србију, Срби ионако све заборављају`. Ми данас знамо да не смемо заборавити то што нам је учињено. Успели смо да поправимо и порушена предузећа и куће, али животи оних који су погинули не могу бити враћени”.
Тодоровић је нагласио да је пролеће 1999. било „злочиначких 78 дана напада на слободарску Србију” и додао:
„На нама је да то памтимо, да увек понављамо како те жртве нису биле узалудне. Нека им је вечна слава и хвала”.
О хронологији догађаја током бомбардовања наше отаџбине говорила је Лела Павловић, директор Међуопштинског историјског архива у Чачку, наводећи да су напади на чачански крај почели већ 25. марта кад су две бомбе пале на домаћинство Домановића у поморавском селу Катрги, и да су током двоипомесечне агресије у Моравичком округу испаљено 273 непријатељска пројектила, од којих 215 на предузећа у Чачку, Горњем Милановцу, Лучанима и Ивањици, док је 58 пало на објекте, ливаде и шуме.
„Ако је НАТО агресија завршена 9. јуна нису и последице које су остале: изгинули и рањени, расељени и прогнани, разрушена привредни објекти и предузећа. Предузеће `Слобода` је трајно или привремено онеспособљено 80 одсто, срушено је више од 98 процената производних погона фабрике ЦЕР, огромне су штете од бомбардовања у Техничком ремонтном заводу, „Механизацији”, „Првом октобру”, „Нафтагасу”. Потпуно је уништено, онеспособљено за становање или је претпело мање штете укупно 2.800 стамбених објеката. Страдало је и јездинско-придворичко гробље које се налазило у кругу предузећа `Слобода`. Годину касније на том месту подигнут је споменик. `За памћење! НАТО бомбе на Србију-Чачак, 24.3.-7.6.1999. год. Урушено је и наше гробље. Од рушевина настао је белег да опомиње на злочин. МИР МРТВИМА!`” -казала је Лела Павловић.
Она је, затим, додала:
„Мир је потписан, али рат није окончан. Настављен је на једном делу територије познат као Стара Србија. Од 12. јуна до 30. октобра 1999. уследио је најжешћи талас етничког чишћења српског становништва на делу Старе Србије, тј. Косова и Метохије у коме је саучествовао и КФОР непредузимањем активности или чак и нападом. Албански терористи су у том периоду киднаповали 648 људи, убили 447 од тога је заклано 22, док је 84 масакрирано, пет спаљено, 216 рањено, физички малтретирана 321 особа, опљачкано и усељено 750 станова у Приштини, 200 у Косовској Митровици, 153 у Гњилану. Укупно, до јуна 2003. албански терористи су извели 6.392 напада на Србе. План за мартовски погром 17.марта 2004. је направљен под називом „Пролећна река”. Тај план је требало да буде завршни талас етничког чишћења Срба са Косова и Метохије. Године 2008, 17. фебруара, косовски Албанци у Скупштини Косова једнострано су прогласили независност Косова и Метохије од Србије, што Србија не признаје.”
На споменик палима у Чачку, током ове свечаности, венце су положили представници Моравичког округа, града Чачка, ТРЗ – а у име Министарства одбране, ПУ у име МУП -а, удружења грађана и породица погинулих.
Иначе, чачанско подручје дало је током ратова и бомбардовања 1991 – 1999. укупно 55 живота, војника, официра, цивила и добровољаца и њихова имена биће објављена у књизи „Чачак и Лучани, тешки дани још теже ноћи” која ће се ускоро појавити у издању Гласа западне Србије.
РИНА