Путир ужичког кујунџије почетком прошлог века предствљао Србију на изложби у Паризу: Часовничарска радња Петровића постоји пуних 150 година и они су прави чувари традиције (ФОТО)

Ужице – У ери модерних технологија кад смо преплављени најсавременијим мобилним телефонима и дигатилним сатовима, једна породица у Ужицу и даље чува дух старих времена. Часовничарска радња Петровића постоји већ пуних 150 година и на њена врата не ставља се катанац, већ напротив ради се сваки дан.

Зачетник овог заната био је кујунџија Сретен Петровић, који је прво правио предмете од сребра, а касније су у његов дом стигли и први сатови и то из Немачке. Његовим стопама су касније наставили његови синови, унуци и прауници. Данас овај породични посао води Сретенова снаха  удата за његовог чукунунука. Године искуства су иза ње и увек прецизно изврши и најзахтевније поправке како би часовници показали тачно време.

„Свој посао радим са радошћу као и првог дана иако су се времена променила па за разлику од пре, сада се на сатовима мењају само каиш, батерија или механизам. Драго ми је што су и моја деца заволела посао, па нема сумње да ће се традиција наставити. Нема ништа лепше него кад је неки посао породични, тада сте још више и чвршће везани и спремни на све изазове како би опстао“, рекла је Светлана за РИНУ.

Колики историјски значај имају предмети направљени у овој часовничарској радњи која постоји чак век ипо, показује и чињеница да се Сретенова дела чувају са пуном пажњом, а била су изложена  и у паришком музеју.

„Најзначајније Сретеново дело је путир са којим се Србија 1900. године представила на светској изложби у Паризу, данас се он чува у  београдском Етнографском музеју. Његова дела налазе се и у Народном музеју у Ужицу. Све то сведочи о једном давно минулом временом, породичном стваралаштву и представљају својеврсну хронику града“, каже Светлана.

Она каже да ће и њена деца наставити традицију, а да овај посао има будућност, сведоче бројни Ужичани који пре свега са поштовањем улазе у ову радњу.

"Не постоји особа која може изаћи без лепе речи, прво људи који раде овде и познаваоци посла и пре свега исркрени пријатељи, и чувари традиције. Мислим да људи чине све, а остало је занат", казале су муштерије.

Четири генерације породице Петровић служиле су времену, али и време њима. Неизневерена породична традиција сигурно ће знати да награди и њихове потомке.

РИНА