Највише сеоских ласта у Сремским Kарловцима: Радост у дому Црнојевића, на свом имању броје чак 101 гнездо
Сремски Карловци - Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је посетило породицу Црнојевић у Сремским Карловцима, која је освојила признање „Домаћинство које су ласте изабрале“. Ови узорни домаћини на свом имању имају чак 101 гнездо сеоских ласта. Поред признања домаћици Мири Црнојевић уручен је 1.601 килограм кукуруза као награда за посвећено чување колоније сеоских ласта.
Тону кукуруза донирало је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије кроз програм „Пролеће уживо“. Пола тоне кукуруза даровала је Земљорадничка задруга Бешка, а додатни 101 килограм кукуруза поклонио је анонимни брачни пар из Швајцарске.
„Прошле године закаснили смо да се пријавимо. Међутим, ове године син је био на опрезу, пријавио је наше домаћинство и победили смо. Диван је осећај када знате да међу свим другим домаћинима имате највише ласта“, поносно објашњава Мира Црнојевић.
„Први пар је населио нашу шталу сада већ давне 1998. године. Од онда редовно, сваког пролећа, оне нам се враћају. Ми смо многим ластама подупрли гнезда да би спречили страдање јаја и младунаца. Изузетно их волимо и поштујемо“.
Ове године је у такмичењу „Домаћинство које су ласте изабрале“ учествовало 446 домаћинстава из свих крајева Србије. У пријављеним домаћинствима настањено је више од 21.000 сеоских ласта у 3.566 гнезда.
Између осталих учесника насумичним одабиром извучен је добитник награде „Срећно гнездо“. То је Живорад Маринковић из Старог Села код Велике Плане, коме је једно гнездо сеоских ласта донело срећу и ваучер за чију вредност ће моћи да купи 60 садница воћа, које ће на јесен да посади на свом имању.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије овим такмичењем жели да укаже на чињеницу да су мала сеоска домаћинства која се пољопривредом баве на традиционалан начин и природа која зависи од њих угрожени и да им прети нестанак услед замирања села и притиска који ствара модерна пољопривреда. Зато је неопходна системска подршка малим сеоским домаћинствима која желе да се баве пољопривредом на одржив начин.
РИНА