Он је најпопуларнији Златиборац и матурирао је овог јуна: Много тога се променило у животу младог Луке из села Семегњево од кад је његова прича одушевила, али и поделила Србију

Чачак – О Златиборцу који је одлучуо да остане на својој дедовини и обрађује сеоско имање причала је цела Србија. Лука Црепуљаревић из Семегњева одушевио је нацију јер се не либи да се са својих 19 година ухвати у коштац са свим обавезама које има један прави домаћин, али и да буде одличан ђак. Овог јуна он је и дипломирао, а већ спрема и пријемни на факултет за који верује да ће уписати без проблема јер је све ове године био одличан ђак.

„Завршио сам економску школу, смер за цариника. То сам одлучио да наставим даље и упусујем Восоку школу струковних студија у Новој Вароши, смер такође везан за порезе и царину. Желео сам да останем на селу, тако да ћу путовати на предавања и испите. Потрудићу се да све те обавезе уклопим. Не идем ја са мог огњишта, бићу ту и са дипломом“, рекао је Лука за РИНУ.

Од кад је својим ентузијазмом, ставовима необичним за једног младог човека и својом великом вољом разгалио многа срца, за Луку се много тога променило. Његов труд препознали су и из локални „Еко аграра“ који су Луки поклонили уматичене овце о којима са поносом водим рачуна.

„Било је много коментара. Док су ми се једни смејали, други су ме подржавали. Сви су ми били ветар у леђа, и ови што ме куде и људи који ми пружају велику подршку. Добио сам стадо уваца, услови су одлични јер се свака уматичена овца на Златибору субвенционише, тако да сада имам и одређену економску исплативост“, прича Лука.

Овај младић пре десет година остао је без оца, има сестру и мајку и стицејм тужних околности једина је мушка глава у породици. Није их изневерио јер се још као веома млад показао као велики заштитник и радник у Смегњеву где је становника све мање.

„Комшији сваког јутра музем краву јер он више није у могућности да обавља те сеоске послове због година, старијим бакама цепам дрва кад год треба, оне ми исплету џемпер јер не желим да им наплатим. Међутим, иако ми није нужда јер је од оца остала пензија, а од школе имам стипендију пошто сам одличан ђак, волим и да заврнем рукаве кад год је потрбено и тако зарадим неки динар. Улажем у кућу на селу, променио сам врата, прозоре, мало проширио собу. Имам у плану да сазидам шталу. Желим да кад би моји покојни отац и бака могли да ме виде да буду поносни на мене“, рекао је Лука.

Себе за десет година види као младог човека који је завршио факултет, ожењеног и са децом. „Нисам ја никакав вук самотњак овде на селу и желим здраву и срећну проодицу“, поручује овај Златиборац.

РИНА