Прошлог јуна им је вода однела све, а овог лета на острву усред Мораве поново галопира крдо коња: Милосављевићи су вредним, тежачким радом победили невољу која их је задесила (ФОТО)

Лучани – Прошло је годину дана од катастрофалних поплава које су задесиле Србију. Прошлог јуна вода је носила све испред себе у неколико села општине Лучани, а најдраматичније слике стизале су са имања Милосављевића из Дљина којима је Морава удавила 17 коња, козе и овце.

"То је било неописиво, не поновило се никада и никоме. Успели смо у том тренутку да спасимо само пар грла, једна од њих је и коњ Бебика која нам је у том тренутку дала сву вољу и снагу. Носила је ждребе, мало мушко, које смо назвали Соко и од тада је наше крдо поново почело да се повећава“, прича за РИНУ Велимир Милосављевић.

Иако тешко погођени Милосваљевићи као велики радници, и бројчана породица опоравили су се од ове велике невоље која их је задесила. Предаја за њих није била опција, па су радили још више и још теже. Тренутно на острву сада слободно галопира 15 кобила, а у шталама је 15 јаких коња уз помоћ којих извлаче дрва из неприступачних планинских предела. У помоћ су им притекли и добри људи из свих делова Србије и то никада неће заборавити.

„Јављали су се и они које не познајемо, доводили су нам коње. Та хуманост потврдила је да добрих и хуманих људи има у великом броју. Прошле године све је било празно, а сада су торови и штале поново пуни. То смо услели захваљујући добрим људима и упорним радом са десет прстију, ниједног тренутка се нисмо предавали“, каже Вељко Милосављевић.

Прошле године невољу нису могли да спрече, али сада су са првом кишом у великој приправности како се сличан сценарио не би поновио. Сваког коња, Милосављевићи пазе као да им је род рођени. Воде рачуна о њиховој исхрани, купују професионлане самаре , како им не би направили ране и поткивају. Тројица браће Велимир, Вељко и  Владимир свакодневно дрвеним сплавом прелазе Мораву и хране коње који се налазе на острву поред куће. Део ових животиња смештен је у штали, и они су једини коју овим вредним домаћинама доносе зараду, остали су ту из чисте љубави.

„Од кад знам за себе, у домаћинству имамо коње. Они су за нас као чланови породице зато нас је прошлогодишњи губитак толико и погодио. Сваки има име и посебно место у крду. Број се сада поново стално повећава зато што добијамо нову ждребад, али и сами купујемо. Више угађамо њима, него нама“, рекао је Велимир.

Породица Милосављевић броји тринаест чланова. Отац Слободан поносан је што су његови синови одлучили да остану на селу, ожене се ту и добију унуке. Поред коња, у њиховим шталама налази се на десетине грла крава и оваца, а сви чланови живе управо од пољопривреде.

„Ништа није тешко кад су укућани сложни. Под једним кровом живи три генерације и удруженим снагама можемо све. Једино што нам представља проблем, јесте јако лош пут, који води до нас. Па нам је врло тешко кад деца треба да иду у школу, или кад по млеко долази млекаџија. Све остало, што можемо ми да завршимо ћемо лако“, каже глава породице Слободан.

РИНА