Он је краљ паприке у полимској долини: Његош је од три ујутру у њиви, а плодови из његових засада продају се широм Европе и региона (ФОТО)

Пријепоље – Да од пољопривреде може итекако лепо да се живи доказује млади пријепољски повртар Његош Стојадиновић који је надалеко постао познат по производњи најквалитетније паприке. Он је због великих приноса и квалитених плодова у полимској долини постао познат  и као „краљ паприке”.

 „Радио сам раније на гатерима и много се мучио и преко ноћи сам одлучио да са тим прекинем. Почео сам прво са мањим површинама, на 15 – 20 ари, и онда кажем себи, што не би радио и више, па је то био хектар, два. Није ми проблем да радим, сада сам почео садњу паприке и на фолију, да би што више унапредио производњу, јер од овог посла може лепо да се заради”, каже Његош.

Овај  млади човек пре 11 година донео је најважнију одлуку у свом животу. Решио је да остане на својој земљи и да пољопривреда буде његово животно опредељење, јер како каже, човек је најјачи кад  је свој на своме. Повећање површине засада диктирала је потражња која је била сваке сезоне већа захваљујући квалитетним плодовима.

На четири хектара плодне земље уз саму реку Лим,  ове године засадио је 70 хиљада струка паприке, нешто мање купуса, малине и кукуруза. Свакој култури посвећује се са великом пажњом и у њиви је од свитања до заласка сунца.

„Ја увек кажем свима који се баве пољопривредом, ако не можете квалитетно да одрадите четири хектара, урадите два јер свему мора да се посвети максимална пажња. Кад је сезона устанем у четири ујутру и радим док се види”, истиче овај  Пријепољац и додаје да не треба ништа да се ради „назор” и без воље.

Паприка је, каже Његош, веома захтевна култура, али ако се све уради на време успех је загарантован.

„За паприку су најважнији првих 25 дана док се прими и устабили. Треба доста заливања, а важно је и на време попрскати јер је осетљива на бактериозу и пламењачу”.

Паприка из његових засада продаје се у Немачкој, земљама региона и широм Србије, а потражња се у последњих неколико година повећала захваљујући друштвеним мрежама.

„Нема продаје без добре рекламе и наравно квалитета, то су главни услови, а друштвене мреже нам сада дају неслућене могућности”, тврди Његош.

За Његоша Пријепољци имају само речи хвале и тврде да таквог радника нема у 100 села.

„Његош је већ у три сата у њиви, залива, окопава, ту је од јутра до мрака, али фали му једна млада да га прати, не мора да копа, само да је ту да га бодри”, каже његов комшија Јован Радуловић.

Али девојке изгледа да и нису баш очаране његовим избором да остане на земљи, па је управо сроднаа душа једино што недостаје овом младом домаћину.

„Девојке кад ме виде овако са мотиком, фрезом и трактором не пада им напамет да са мном изађу. Данашње девојке желе провод и уживање, али не може да се ужива ако се не ради. Ово ништа није страшно, пољопривреда је посао који ја волим да радим, тачно је будем често и прашњав и блатњав, али сам свој газда”, истиче Његош.

РИНА