Невероватна слика из ариљских малињака: Трубачи беру црвено злато - преко дана у врсти, а увече распале лимене инструменте, привукла их дневница највећа у историји (ФОТО)

Ариље - Сезона бербе црвеног злата у престоници малине увелико се захуктала. У селу Градина између Ивањице и Ариља берачи трљају дланове, јер њихова дневница досеже и до историјског максимума, јер излази чак и на 4.000 динара. Након што је епидемија угрозила многе професије, а пре свега смањила музички динар у берби малина овог јуна су и чланови трубачког оркестра из Владичиног Хана. Инструменте су окачили о клин, засукали рукаве и дошли у  родна малиногорја.

"Посао са музиком је стао скроз, па смо принуђени да на другим местима тражимо кору хлеба како би прехранили породице.  Мора од нечега да се живи,  да школујемо децу, али и остали трошкови да се плате јер наша кућа броји осам чланова и ово нам је добар начин да зарадимо. Чим завршимо овде брање малина, седамо у комби и правац Гуча на Сабор трубача да тамо увеселимо наш народ", изјавио је за РИНУ Далибор Ашановић трубач из Владичиног Хана.

У фабрикама под отвореним небом, већ годинама уназад присутни су и сезонски радници са факултетским дипломама. У ариљском малиногорју нашла се и Мирјана Јовановић, по струци новинар али по опредељењу сезонска радница црвеног злата. За њу рачуница је јасна.

"Берба траје од шест ујутру до осам сати увече, па предахом за ручак и кафу. Ако је много вруће такође имамо паузу. За месе дана зарадим четири пута више него да радим свој стални посао, значи да је ваша вудућност загарантована одмах код газде узимате зарађену дневницу и обезбедите следећу сезону. Сви из Србије који немају посао могли би да дођу на релаксацију а притом зарадили би добро", казала је Мирјана Ћирјаковић која је из Ћуприје стигла у малињак.

Власник домаћинства Добривоје Радовић, истиче да је из године у годину све теже наћи добре сезонске раднике иако може добро да се заради, али конкретно он је ове сезоне имао среће. Мајстори трубе показали су се добри не само на великој бини, већ и у врстама.

"Није битно из ког краја долазе, познају наш менталитет имају радне навике и просто се лако уклопе. Када причам о заради, по особи за може да заради три минималца за једну сезону, тако да исплати се бити берач црвеног злата. Неки ће рећи да је брати малине јако тешко, велике врућине, али новац никад није нити ће падати са неба. Мора да се заради. Ја сам цео свој живот провео берући малине, па ево ме жив и здрав", казао је Добривоје.

По свему судећи, ове године припреме за највећу трубачку фешту почеле су мало раније, али не на пробама, већ у фабрикама под отвореним небом, одакле ће се мајстори упутити на највећу трубачку смотру.

РИНА