Бака са Златибора ниже фантастичне стихове иако нема ни основну школу

Златибор – Милојка Ђуровић из села Јабланица, има само шест разреда основне школе, али то је није спречило да још од детињства пише песме и то са великим успехом. Њен таленат први је открио учитељ који је остао запањен кад је прочитао стихове на писаној ћирилици.

“Била сам најбољи ђак у разреду, али у то време се женска деца нису претерано школовала, па сам ја остала са шест разреда. Врло често сам учитељу одговарала у стиховима, па је он увдео мој таленат”, каже ова бака песник са Златибора 

Иако је школовање прекинула,  то Милојку  није спречило да и даље пише песме и да практично полуписмена изда Збирку песама за децу.

“Пишем све врсте песама, али највише оне за најмлађе. Међутим, знам да саставим и ове модерне песме за певаче, али доста сам описивала и догађаје из нашег села”, рекла је Милојка за РИНУ.

Она се присећа времена кад су сељанима бранили да воде стоку на испашу, јер се пропланак пошумљавао и тад је настала песма коју ова планинка зна напамет.

 “Јадан сељак, јадна му живота.. до кад више и ова срамота?

  Јадна крава по штали риче.. је ли гладна, шта се кога тиче.

  Шта ће сељак жао му је краве, потера је да јој нађе траве,

  краву тера, а срце му бије, теро би је јадан, ал не смије”,

изрецитовала је Милојка без проблема ове стихове које је писала пре скоро 50 година. Многе песме настале су управо на златиборским пашњацима и ливадама на којима је провела највећи део свог живота чувајући краве и овце, па је тако описала и све лепоте ове планине и наравно поново изрецитовала нам песму без грешке:

“А да ми је умети и знати мој Златибор описати.

  А ко може на Златибор доћи, а његове лепоте не проћи?

  Видети село Шљивовицу, Шарганску осмицу, пробати ужичкога кајмака

  и пршут из села Мачката..

  Млади су грешку направили, што су своја села напустили.

  Нема песме и лепих девојака,

  ни јелека ни опанака.

  Школска звона не чују се више,

  на вратима – затворено пише!”

Овако је песникиња описала свој крај, који највише воли а чија домаћинства из године у годину постају све празнија. Протекле зиме написла је преко 20 песама и сања да ће јој неко помоћи да изда још једну књигу за најмлађе генерације. Али, Милојка каже да своје песме може понудити и певачима, јер њени стихови су итекако интересантни.

Да ли се Милојки десила нека забрањена љубав, па је ова песма тако настала није желела да нам открије. Њене комшије такође су задивљене талентом који поседује, и често се изненаде кад их уместо поздрава на вратима дочека са стиховима.

“Она то пише и саставља од кад знам за њу, али оно што мени није јасно како она у овим годинама све то запамти и зна да нам изрецитује”, изјавила је прва Милојкина комшиница Дуња Ђуровић.

РИНА