Зарађивали чак и до милион динара за дан: Завршава се берба црвеног злата у Западној Србији, малинари дебело напунили новчанике, па неки пожелели да купе и авион (ФОТО)

Ариље – Берба црвеног злата у Западној Србији завршава се ових дана, а малинари након много времена и дугог чекања коначно задовољно трљају руке. Рекордно висока откупна цена од обичних пољопривредника за један дан направила је милионере, додуше у динарском износу. Милија Поледица из ариљског села Дивљака уз своја два сина подигао је засаде на површини од шест хектара, запослио 60 сезонских радника, а дневна његова зарада последњих месец дана кретала се око 1,5 милиона динара.

„Чекали смо да коначно дође једна добра сезона и дочекали. Претходних година смо се пребројавали, колико и да ли нам је остајало зараде, а сада након бербе можемо рећи да је ово једна од најбољих година за српску малину. Надамо се да ће овакво стање потрајати и да ће следећа година бити бар слична овој. Пред нама су велика улагања, јер шта год неко милсио ни нама ове паре не падају са неба већ их крваво зарађујемо. Потражња за црвеним златом била је велика због несташице код главних конкурената, а цена по килограмо кретала се у просеку око 400 динара, негде чак и преко што је историјски максимум“, рекао је за РИНУ Поледица.

Након завршетка бербе у већини малињака, воћари су сада дали себи мало одушка и жељни су прослава и провода. Неке као да жуљају те паре у новчаницима, па је један пољопривредник пожелео да купи и авион.

„Желео је на тај начин да помогне свима и одједном попрска или залије све малине. Ипак одустао је од те намере“, кажу мештани ариљског села Дивљака.

Према првим подацима добијеним од Асоцијације малинара Србије ове сезоне у малињацима Моравичког и Златиборског округа убрано је око 10.000 тона малине, што је мање него прошле године када су приноси били чак три пута већи.

„Прошле сезоне приноси су били око 30.000 тона, а сада су суша, град и мраз учинили своје па је род поприлично мањи. Када се узме у обзир просек од неких претходних година где су приноси се кретали око 50.000 тона јасно је колико је малина заправо угрожена код нас. Проблем прави лош садни материјал, па је неопходно уложити у засаде. Олакшавајућа околност јесте овогодишња добра цена, али субвенције државе уз помоћу којих се лакше могу купити квалитетне безвирусне саднице“, рекао је Добривоје Радовић председник Асоцијације малинара Србије.

РИНА