Он је маратонац рекордер и не зна за препреке: Александар из Чачка истрчао преко 1000 трка и 100 маратона, не зна ни број пари патика које је "потрошио"

Чачак - Незванични рекордер по свеукупном броју истрчаних атлетских трка у Србији и ван ње, јесте чачански ветеран Александар Бокарев, који незадрживо граби ка својој 100. маратонској трци.

Да га почетком ове године није омео вирус корона и на неко време одвојио од атлетике и трчања, могуће је да би сада прослављао значајан јубилеј, премда је са својих 57 година "избројао" већ до 84 и да се успех чини и већим ако се узме у обзир чињеница да је свој први маратон истрчао у поодмаклим годинама за тркаче, тј. да је "стартовао" са 39 година.

"Kада сам те 2003. године ступио на сцену и посветио се рекреативном трчању ни слутио нисам да ће ми 'трке и атлетске манисфестације' толико ући у крв. Атлетика јесте била мој хоби и моја страст одмалена али, заиста, готово 1200 истрчаних трка и скоро 100 маратона делују нестварно", навео је у разговору за РИНУ Бокарев.

Такмичарску каријеру, у којој му је атлетски спринт био највеће спортско опредељење и ужа специјалност, започео је у млађим категоријама чачанског Борца.

Kасније, како су га животне околности, студије и посао, навели пут српске престонице, посветио се више рекреативном трчању.

"Ето, дакле, још неких петнаестак маратонских трка до магичног броја 100. Kада подвучем црту, било је ту и веома тешких стаза и готово једва завршених трка. Мој мото је да се никада не предајем, и ако стартујем неку деоницу, било од 42,2 километра било неку краћу, апсолутно је 'не испуштам' до краја. Једноставно, одустајање за мене никада није било опција и тако 1200 пута", прича Бокарев, иначе потомак из угледне чачанске породице индустријалца Фердинанда Kрена, који има и своју улицу у Чачку (Kренов пролаз).

Наводи да је поменутих рекордних 1200 трка истрчао на најразноврснијим теренима, од земљаних, бетонских, асфалтних, стадионских, преко дуатлона, триатлона, кросева, преко брдских и планинских трка до успона на врхове највиших зграда главног града Србије, Београђанке и Западне куле Београда (Генекса) те подвлачи да је редовни учесник полумаратонске трке у свом родном граду, Чачку (три године заредом).

"Чачак је заиста изнедрио импресивне таленте у нашем спорту, најпознатији је свакако Драган Секулић, а ту је у данашње време и Ивана Илић (јуниорска вицешампионка Европе и српска рекордерка за јуниоре)... Сви смо јако поносни на наш родни град", напомиње саговорник РИНЕ, иначе пријатељ покојног атлетског великана у скоку удаљ Ненада Стекића, највећег нашег дугопругаша свих времена Данијела Данета Kорице, као и данас вероватно најпознатијег атлетског коментатора Радослава Симића итд.

По њему, Чачак заслужује да има и маратонску трку у свом програму, јер је, уз, како каже, дужно поштовање свима, мало неприкладно да неки градови у Србији - далеко мање значајни у развоју спорта на овим просторима - имају маратонску традицију, а да је Чачак још увек нема.

За крај, каже да би волео да му јубиларни 100. маратон буде у Србији, ако се већ не стекну услови да га дочека у граду из кога је поникао.

РИНА