Захваљујући виљамовки, за Зариће из Косјерића чуо је читав свет: Нирвана побрала све награде, старе сорте шљиве преточене у Краљицу (ФОТО)

Косјерић - Србија је надалеко чувена као земља у којој се прави најбоља ракија, а шљивовица се чак нашла и на УНЕСКО листи. Све је више предузетника који су одлучили да искористе оно што је природа дала и воће прерађују. Једна од најсавременијих дестилерија ракије у југоисточној Европи налази се у Косјерићу и на годишњем нивоу производе око 250 000 литара ракије, иако су јој капацитети знатно већи. Дестилерија Зарић једина је српска ракија са заштићеним географским пореклом.

Породичну традицију производње ракије, Зарићи су наставили у некадашњем подруму Повлен који датира из 1946 године. Данас, могу се похвалити да у најсавременијој дестилерији у југоисточној Европи производе ракију врхунског квалитета која је побрала многа светска признања и награде.

Шљива Краљица, , дуња Носталгија, кајсија, крушка Нирвана, медовача, Кокета вишња, чак и малина Опсесија коју су Французи сврстали међу 15 најбољих воћних дестилата на планети, само су нека од признања које су освојиле ракије Зарића.  

„ Ракија која је Србију управо представила у најлепшем светлу је Нирвана, ракија од крушке виљамовке која је на најпрестижнијем Сајму у Америци, у Вегасу 2016.године освојилиа најпрестижнију награду, Дабл голд, и 2020 на Спирит Селекшну ушла у десет најбољих . Када је реч о ракији од шљиве, иза ње су Златна признања, али је странци мешају са коњацима тако да нам у наредним годинама предстоје едукације како би странци разумели нашу, српску шљиву „, казао је за РИНУ, Милан Зарић.

Ракија Зарића може се похвалити и са заштићеним географским пореклом.

" Географско порекло је један од начина на који смо хтели да презентујемо шљиву, јер је овај крај још увек задржао старе аутохтоне сорте попут пожегаче, трноваче, црвене ранке од којих ми управо производимо нашу чувену Краљицу. На тај начин сачували смо и стара газдинства која имају управо такве засаде ", каже Милан Зарић, 41 годишњи власник дестилерије Зарић.

Годишње се у дестилерији Зарића произведе око 250 хиљада литара ракије,а капацитети су знатно већи. Од најсавремениијих казана, свакодневних контрола до лежања ракије, ништа није препуштено случају. На малом казанчићу се раде узорци ,а српска ракија мора и одлежати у храстовим бурадима који јој дају посебан шмек.

„ Храст даје тај финални потпис, танини, арома ваниле, буке шљиве оплемењује српску ракију“, додаје Зарић.

Квалитетом ракије, Зарићи су одавно већ постали препознатљив бренд и на јединствен начин представљају не само општину Косјерић већ и Србију у најлепшем светлу.

РИНА