Као патронажна сестра обилазила села и скупљала пелцере: Данас на падинама Златара има фантастичан воћњак, све што набере Видојка преради на „смедеревцу“ и после прода (ФОТО)

Нова Варош – Здрава, домаћа храна у будућности би могла постати прави луксуз. У експанзији инстант производа који су потпомoгнути гомилом хемијских суплемената, џемове и сокове прављене по традиционалним рецептурама дегустираћемо све ређе. Међутим, још увек има оних који се одлучују да своје воће прерађују у кућној радиности и као домаћи производ понуде на тржишту. Брачни пар Прелић из Нове Вароши, Милољуб и Видојка, одлучили су да употпуне свој кућни буџет управо на овај начин. 

„На падинама Златара гајимо све врсте воћа од ког касније правимо слатко, сокове, компоте и ликере. Наше воће гајено је у срцу планинске лепотице, далеко од града и прометних саобраћајница и има посебан укус. Гајење воћа и поврћа нам је годинама био хоби, али од пре годину дана када је супруг Моле остао без посла у фабрици одлучили смо да са нашим производима изађемо на тржиште и оно што нас је изненадило, одлично пролазе“, каже за РИНУ Видојка Прелић. 

Она и супруг живе у Новој Вароши, али их послови на сеоском имању у Мишевићима опуштају и присећају на детинство. Воће су посадили на очевини и зато имају још већи елан да да га заливају, орезују и од њега профитирају. 

„Ово је било сеоско домаћинство мојих родитеља, ту сам одрастао са браћом и сестрама. Штале су биле пуне говеда, торови пуни оваца јер је се од тога живело у овим крајевима. Деца су отишла трбухом за крухом у градове, а Мишевици као и друга планинска места остали су пусти. Сада видим да се доста људи враћа на село и то ме радује“, каже Милољуб. 

На имању узгајају толико воћа, колико могу да обраде сами. Под малином се налази десетак ари, неколико ари под јагодом, а рибизле, јошту, огрозд, аронију и купине гаје у мањим количинама. Планирају и проширење производње, а за то је потребна подршка сина и ћерке. Видојка је медицинска сестра, запослена у нововарошком Дому здравља. Прва је дошла на идеју о овој производњи, а касније су се и остали заљубљеници природе надовезали и кренули њеним стопама. Годинама уназад је као патронажна сестра обилазила нововарошка села где је прикупљала пелцере ових ретких врста воћа које опстају на суровој златарској клими.

„Волим све производе из природе да искористим кàко шумске тако и домаће. Сокиће пастеризујем, као и све остале производе на старом “смедеревцу”. Још увек не зарађујемо пуно од овога, јер доста наших производа поклонимо пријатејима, родбини и познаницима. Доста поруџбине нам стиже и преко наше инстаграм странице “Дах Златара”, каже Видојка.

РИНА