Велики дан за две општине у Србији: Више неће бити хладних зима, Прибој и Мали Зворник пустили у рад котларнице на биомасу (ФОТО)(ВИДЕО)

Прибој - Прве две општине у Србији чије ће топлане почети са радом на биомасу су Прибој и Мали Зворник. Радови на изградњи градске топлане у Прибоју на биомасу завршени су, чиме је ова општина у Златиборском округу прва у Србији чија топлана у потпуности прелази на овај савремени, еколошки прихватљиви и обновљиви извор енергије.

У посети Прибоју је тим поводом данас и потпредседница Владе и министарка за рударство и енергетику Зорана Михајловић која је у разговару са општинским руководством навела да је посреди велика ствар како због будућег смањења загађења тако и са становишта енергетске ефикасности.

Проценат аеро-загађења тиме ће бити смањен за чак 70 одсто, саопштено је на конференцији за новинаре.

"Добили смо обећање да ће све бити завршено на време и то се се и десило. Одржива енергетика, самоодрживост и здрава животна средина наши су кључни циљеви. Здрава животна средина ће одсад и у једном и у другом граду бити на значајно вишем нивоу", навела је министарка и додала да у конкретном случају, примера ради, Прибој, од 40 тона емисије сумпор-диоксида, долази на нешто мању емисију од једне тоне, док ће код угљен-диоскида, за 90 процената бити смањена његова емисија.

Прибој је претходних година имао доста проблема у заштити животне средине, казала је Михајловићева и додала да са енергетске тачке гледишта могућност да се користи један одржив и обновљив извор "много значи".

По њеним речима, циљ и стратегија државе јесу енергетска самодовољност и самоодрживост, као и могућност коришћења нечега што се налази "на локалу".

Kако је казала, жеља државних структура јесте да се у корелацији са локалним самоуправама смањи број котларница и топлана на угаљ и мазут, а наредне пројекте, попут данас промовисаних у Прибоју и Малом Зворнику, најавила је за Мајданпек и Нови Пазар, очекујући их наредне године.

Она је упутила захвалност немачкој влади и развојној банци KФW и подсетила да је реч о пројектима како из донације немачке владе тако и из зајма поменуте банке.

Топлана поставком котла на биомасу има уштеду од око 500.000 евра годишње.
На овај начин биће грејано 1596 станова и домаћинстава, тачније 83.000 квадрата и 15.000 квадрата пословног простора.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић захвалио је свима који су учествовали у пројекту којим се, како је рекао, решава комплетан систем даљинског управљања у Прибоју.

"Kренули смо у процес 2016. у старом Прибоју, да бисмо наставили уз помоћ Kанцеларије за управљање јавним улагањима Владе Србије. Заменили смо за 12,5 мегавата фосилна горива са биомасом. За једну средину попут наше то значи много, не само у економском смислу, а ради се о великим уштедама, већ и у еколошким ефектима. За Прибој је најважнији квалитет грејања. Да ово нисмо привели крају, наш град би остао ове сезоне без грејања", указао је председник општине Прибој.

Он је додао да општина неће занемарити породична и приватна ложишта."У фази смо замене када су у питању индивидуални корисници. Ту се ради о отприлике 1,4 мегавата и настављамо са нашим пројектима. Хоћемо и у томе да будемо први у Србији који ће прећи са фосилних горива на биомасу", поручио је Рвовић.

Kако је раније већ објављено, вредност посла је 26,75 милиона евра, делимично из донација швајцарске и немачке владе, а делимично из кредита KФW банке уз камату од 1,1 одсто и грејс период од две године.

Снага котла на биомасу је осам мегавата, док је његова вредност шест милиона евра.

РИНА