Кад хуманост не познаје границе: Ђоковићима из села Добраче код Ариља коначно се срећа осмехнула, све су ближе остварењу жеље да имају краву (ФОТО)

Ариље - Прича о Радомиру из села Добраче код Ариља , његовој супруги Лини као и Стефану и Милици који живе у тешким условима , али су скромни и срећни, дотакла је многа срца хуманих људи који желе да помогну породицу Ђоковић која искључиво живи од свог рада, на туђем и свом имању. Немају никаква примања нити су икада тражили од државе да им помогне, јер како кажу, обезбедила им је оно што им је најпотребније, да школују децу. Стефан и Милица одлични су ђаци, вредна деца, а жеље, за разлику од својих вршњака, много скромније. Свима је једна и заједничка, да имају краву.

Да хуманост не познаје границе доказује у Босиљка , пензионерка из Београда . Иако јој примања нису велика, радо би помогла Ђоковићима да остваре своју заједничку жељу.

"Не знам колико кошта крава, али сам спремна да 200 евра своје уштеђевине породици од срца поклоним како би остварили своју жељу", каже Босиљка.

Радомир је ову вест примио са сузама радосницама, неверицом, али и зебњом.

"Хвала вам, стварно не знам шта да вам кажем, много сам изненађен. Никада ништа добио на овакав начин. Планирао сам краву тек на пролеће да купим, кад скупимо нешто новца, она нам је била приоритет. Немам сена ни сточне хране, како ћу је нахранити, греота је да ми гладује", каже Радомир за РИНУ.

Да је Радомирова жеља све ближа остварењу, побринуо се и Душан Радановић из Војводине. Овај хуманиста из Чуруга већ годинама помаже оне, којима је помоћ најпотребнија.

"Шта год треба породици Ђоковић, спреман сам да помогнем. Гледао сам прилог на РТВ и желим да дам свој допринос како би ова скромна и срећна породица имала домаћинство какво заслужује. Колико год да треба сточне хране, спреман сам да им помогнем као и у грлима стада", каже Радановић.

Помоћ неће изостати ни од општине Ариље која ће свакако Ђоковићима изаћи у сусрет.

"Скромна породица Ђоковић никада помоћ није тражила. Захвални су држави Србији што деца имају бесплатно школовање . Они су заиста скромни људи навикли искључиво да живе од свог рада. У току је акција која је покренута од стране хуманих људи и ми се прикључујемо", каже Предраг Маслар, председник општине Ариље.

Подсећања ради, Радомир из села Добраче код Ариља оженио се у петој деценији живота албанком Лином из Скадра. Изродили су двоје деце , живе у трошном дому коме недостаје све осим породичне среће и љубави.

"Кров прокишњава и неопходна му је комплетна замена. Зидови су оронули, а подови утонули, али у њима спавају наша највећа блага, Стефан и Милица. У овој кући након пола века зачуо се плач детета, тако да је за нас она вреднија од бечког двора ", каже Радомир.

Дечија соба била је дедина неоствaрена жеља.

Стефан и Милица немају жеље, довољно је, кажу, да тата и мама купе краву, јер о томе већ дуго планирају. Одлични су ђаци, имају своје обавезе на селу и свакодневно чувају мало стадо оваца у близини куће.

"Не знам шта бих пожелела. Имам све, тата нам све купује", каже Милица.

"Ево је фудбалска лопта, ово је пре неки дан тата купио", додаје Стефан.

А одговор на питање где спавате, морао је да сачека.

Па у кући спавамо. Немамо нашу собу. Деда је планирао да нам направи собу,то му је била највећа жеља, али је умро. Није дочекао... нисмо ни ми.

РИНА