Тражио само да црква буде што скромнија и да се не размећемо скупим детаљима: Ово је била последња жеља патријарха српског Иринеја, овако данас изгледа богомоља изграђена њему у част (ФОТО)(ВИДЕО)

Чачак – Прошло је тачно годину дана од како се упокојио патријарх српски господин Иринеј. Он је од последица инфекције корона вируса преминуо у 90. години живота у ВМЦ Карабурма. Једна од његових последњих жеља била је изградња цркве у родном селу Видова надомак Чачка и управо та његова жеља ускоро ће бити потпуно остварена.

„Црква ће бити ускоро завршена, а планирано је да у наредних шест месеци богомоља буде и освећена. Тужно је што тада са нама неће бити наш патријарх. Док је био жив убачен је намештај и осликан парохијски дом. Сада су урађени фасада и асфалт, а у току је партерно уређење око храма.  Остало је да се приведу крају одрђени радови и моћи ћемо са поносом да долазимо у светињу на источним обронцима Каблара, у село у ком је рођен наш никад прежаљени патријарх“, изјавио је за РИНУ Владимир Ристовић члан одбора за изградњу.

Патријарх Иринеј цркву у Видови обишао је неколико месеци пре своје смрти. По његовој жељи највероватније ће бити посвећена Успењу пресвете Богородице, а њену изградњу помогао је верујући народ. Радова се прихватио и проверени мајстор, професор Фалултета техничких наука у Крагујевцу, др Милош Радовановић. Црква има око 90 квадрата, припада реду мањих, скромна и по материјалу и по свему, али су се неимари трудили да на архитектонски и на други начин добије једну фину духовну димензију какву заслужује.

„Најжалије ми је што ујак није дочекао завршетак градње цркве коју је силно желео. Задњи пут кад је био у нашем селу, долазио је само због ове цркве. Инсистирао је да светиња буде што скромнија и да се не размећемо скупим детаљима, а једина жеља била је да се испред цркве надогради трем што смо ми и учинили““,  испричао је Слободан Ковачевић сестрић покојног патријарха.

Родна кућа патријарха Иринеја налази се на 300 метра од места где је саграђена црква, а у домаћинству у којем је патријарх Иринеј рођен и провео прве године свог живота данас живи његов рођак који је последњи пут видео патријарха неколико месеци пред смрт.

„Никад није заборавио своје родно село, долазио је да обиђе радове на цркви која се подиже у његову част на брду изнад наших кућа. То је био велики човек, који је свима помагао и речима и делима. Увек је био ту да саслуша и разуме. Велика је част бити у сродству са њим и вући исте корене. Памтим га као дивног стрица и правог духовника. Свако ко га је бар једном видео у животу имао је за њега само дивне речи, јер такав човек се само једном рађа“, каже патријархов рођак.

Патријар српски Иринеј рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године.

РИНА