Јанко Шафарик на планини Рудник први открио велико археолошко благо: Стари Римљани у срцу Шуамдије имали читаво насеље, храмове и ливнице (ФОТО)(ВИДЕО)

Горњи Милановац - Подручје планине Рудник, која се налази у самом срцу Србије, од давнина је било насељено бројним народима и цивилизацијама. Трагови археолога сежу чак и у праисторијско доба, а Келте су на шумовитим падинама заменили Римљани. Бројни трагови материјалне културе данас доказују да је на Руднику било велико римско насеље. Њих је први открио Јанко Шафарик, који је прва археолошка истраживања обавио управо на Руднику 1865 године. Сви ти налази доказују да су Римљани  имали руднике на овој планини, експлоатисали су највише руду бакра и сребра и од тога живели. Били настањени у рударским колонијама, а молили се у храмовима и тражили заштиту од опасности у подземним јамама рудника. Поред старих рударских окана, пронађени су остаци римског храма посвећеног богињи Мајци земље. Храм је раније порушен, па га је римски цар Септимије Север обновио у III веку.

"На западној страни Прлинског виса, у рушевинама античког храма који се налазио у близини старих рудника, откривена је плоча исклесана од белог мермера, оштећена у горњем левом углу. На натпису се помињу имена два колона, као и управник регије и рудника Касије, чијом бригом је обновљено светилиште. Обнова храма се датује у прве године владавине Септимија Севера (193-211), када је пролазио овим крајем у два наврата 193. и 196. године. После рестаурације извршене у београдском Народном музеју, плоча Септимија Севера је од 2009. године у сталној поставци Музеја рудничко-таковског краја", изјавио је за РИНУ директор Музеја рудничко-таковског краја Александар Марушић.

Међутим, Римљани не само да су на Руднику копали руду већ су имали и своје ливнице у којима су настајали јединствени уметнички предмети. Један од најзанимљивијих и најрепрезентативнијих предмета који су пронађени на Руднику јесте нага женска фигурина израђена од бронзе. Пронашао ју је 2001. године на свом имању Душко Мирковић. Претпоставља се да је настала на прелазу из I у II век.

„Фигурина коју Рудничани називају „Рудничка лепотица” и „Рудничка Венера” изливена је у техници пуног ливења, дуга је 10 цм, а тешка 116 грама. Изванредан је предмет ове врсте који снажно узбуђује посматрача својом лепотом. Статуета се по инспирацијама које су надахнуле уметника на овакво стварање везује за круг Праксителове уметности. По речима Душка Мирковића, на истом месту је раније пронађена и композиција коју су чинили три коња, кола и ратник са копљем у руци. Тропрег је био поклоњен основној школи у овом месту, али је временом изгубљен”, каже археолошкиња Ана Цицовић.

Осим археолога пуне руке посла на овој планини имају и мештани. Често се дешавало да сасвим случајно пронађу неки од предмета за који се касније испостави да датирају управо из римског доба. Многи неретко и данас долазе са детекторима у нади да ће пронаћи неко благо, а велика је вероватноћа да са ове планине и оду пуних џепова.

"Шетао сам у близини свог имања, за које сам и раније чуо да се ту налазило старо римско гробље. Сасвим случајно сам испред мене угледао предмет који је личио на кашику, пришао сам и узео је. Испоставило се да то јесте била кашика из римског доба из времена императора Клаудија, јер се на њој нализио његов грб. Дуго сам размишљао шта да урадим са њом, али на крају сам је поклонио", прича Будимир Васић мештанин Рудника.

Остаци једног од најстаријих рудника ког су експлоатисали како праисторијски људи тако и Римљани налазе се и данас на врху Прљуша. У њему се експлоатисала руда бакра, а мештани кажу да је овај локалитет и данас препун драгог камења, али и да се могу пронаћи остаци римског царства. Током археолошких истраживања која су спроведена, пронађена  је и прва типична рударска шахта, са два уска улаза  и вентилационим отвором уклесаним у стену. Досадашња ископавања  на Прљуши изнедрила су на дестине научних радова и презентација на различитим домаћим и међунардним конференцијама, а овај локалитет последњих година  је постао и изузетно занимљив посетиоцима и заљубљеницима у археологију, а 2017. године и званично је заштићен одлуком Владе РС којом се утврђује као археолошко  налазиште.

РИНА