Они су хероји снежне олује: Под пуном опремом, ухватили се у борбу са огромним сметовима и изашли су као победници, спасивши 17 завејаних особа на планини Маљен (ФОТО)

Ваљево - Само са жељом и љубављу према људима, без помоћи Горске службе спасавања спасити 17-оро завејаних на планини Маљен, шта рећи а не истаћи дивљење према оваквом подвигу.

Он је још и већи ако се зна да је изведен пешице.

Овај подвиг су извели "вукови" и "горостаси": Игор Мандарић, ауто-механичар из Београда, који је све и организовао, Милан Пајић, радио-аматер, такође из Београда, као и браћа Бранко и Дарко Јањић из Ваљева, иначе инжењери и ловци.

Kако је све то изгледало у трауматичним тренуцима по завејане и уплашене људе на Маљену, који су 40 сати остали "одсечени" од света и који су покушавали безуспешно да ангажују ГСС да дође до њих, прича Мандарић за агенцију РИНА.

Kаже да је за читав случај сазнао преко "Адвентуре Офф Роад" клуба, чији је члан, захваљујући чему је и кренуо у акцију.

"Упутили смо се у понедељак у 5.00 ујутру из Београда ка Горњем Лајковцу јер је одатле било најближе доћи пешице до њих, а пре тога смо детаљно на ГПС уређају уцртали руту. Ишли смо колима колико смо могли да се пробијемо, а даље кренули пешице. Прва два километра снег је био око 60 центиметара кроз потоке и обронке планине и то смо савладали релативно брзо, чак смо у једном делу где је била река 'преносили' један другог због дубоке воде", започиње причу Мандарић.

Даље додаје да је други део пута био много тежи, са великим висинским успонима и снегом који је, како каже, био и изнад кука!

"Пратили смо све време ГПС да се не бисмо изгубили у густој шуми и правили паузе на сваких 300 метара због огромних снежних наноса. Захваљујући Бранку и Дарку, који делимично знају те делове планине због лова у тим крајевима, скраћивали смо пут колико смо могли. Носили смо у ранчевима око 12 килограма хране и око 15 литара воде. Задњих 200 метара је било најтеже због дубоког снега и успона под углом од, по мојој процени, 70 степени!", истиче саговорник РИНЕ.

По његовим речима, кад су изашли на врх, око 13.30, избили су тачно на тражену кућу, у којој су боравили завејани људи.

"Добили смо громогласни аплауз свих 17 људи који су били горе завејани. Да вам кажем, већу срећу у животу ни ја ни моје колеге никада нисмо доживели. Први осећај је био, еј, па замисли, видимо их живе и здраве. Kаква радост", наставља Мандарић и додаје да су сви завејани били прибрани и да су се добро "изборили" са храном коју су имали.

Kако објашњава, они су у прошлу суботу увече остали заробљени због квара на два возила у невероватним сметовима и прву ноћ су провели у колима, а тек другу у кући.

"Убрзо после нашег доласка, пробила се и машина која је пробила пут до асфалтног пута. На крају, сви смо срећни и задовољни", каже он.

Упитан како се осећао у тим тренуцима, каже - нормално и уобичајено, и додаје да је само радио оно што му људскост и хуманост налажу: помоћ другоме кад је у невољи.

"Мислим да сви треба да се запитамо шта и кад и колико можемо некоме помоћи. Не можемо само да седимо и чекамо. Ово су биле непредвидиве ситуације, неочекиване за све. Такве снежне лавине нису баш свакодневна ствар", закључио је Мандарић.

РИНА