Папрено црвено злато, странци купују и не питају колико кошта: Српска малина тренутно се извози за око 900 динара по килограму, следеће године очекује се још већа откупна цена (ФОТО)

Ивањица - Нико није очекивао да ће се српски домаћин од производње црвеног злата ове године обогатити захваљујући рекордној цени, због које су многи пољопривредни произвођачи постали па чак и милионери. Историјска цена малине ове године у Србији износила је од 400 до 420 динара по килограму, док је тренутна извозна цена за инострано тржиште од 600 до 900 динара, што је условило да многи пољопривредници своје малињаке прошире новим засадима.

„Цена малине ове године била је солидна, а следеће према најавама ће бити значајно већа чак и до 800 динара за један килограм. Цене репро материјала драстично су скочиле, минерално ђубриво почетком године било је од 30 до 70 динара, сада је од 80 до 200 динара, а најављује се и нови раст цена. При томе, биће много мање рода малине следеће године, јер је суша зауставила раст младих ластара, који је требало да рађају наредне године”, казао је за РИНУ, председник Асоцијације малинара Србије Добривоје Радовић

На територији Србије под малином је регистрована површина од 24 000 хектара, али, према речима председника Асоцијације малинара, де факто је под малином око 14 000 хектара. Принос на нивоу земље у 2021. години износио је 70 000 тона.

„Услед суше на бројним парцелама у Србији принос је уместо 150 или 200 килограма по ару, просечно био тек 40 килограма. Род је био сјајан тамо где су постојали услови наводњавања, па смо достигли тих 70 000 тона”, истакао је Радовић.

Он је додао да се очекује и раст цена купине, која је ове године у откупу била од 350 до 420 динара. Добра цена купине такође је условљена недостатком приноса у Чилеу, Мексику, и другим великим извозницима црног злата.

Са друге стране велику потражњу за српским црвеним златом условио је лош род код главних конкурента, у Пољској и Чилеу. Недимовић апелује на малинаре да ову добру годину и приходе искористе како би уложили у производњу.

"Година је добра, али је питање шта ће бити већ следеће. Зато је јако важно да се улаже у противградне мреже, систем заштите, али и да се занове засади јер ће тако имати много већи род. У селу Прилике сусрео сам се са домаћином који је гајио око 30 ари старих и одмах поред 30 ари нових засада малина и приход је на овим другим био чак три пута већи. Мора да се улаже у технологију, како би род био загарантован. За малином тренутно влада велика потражња, а нема је и зато је јако важно да искористимо ову шансу. Министарство ће кроз субвенције такође помоћи онима који желе да улажу у своје малињаке", рекао за РИНУ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

РИНА