Сваку млађу жену бих научила ономе што знам, али ниједну не интересује: Бака Ђула из села Бела Река из руку не испушта игле и плетиво, најтоплији џемпери добијау се од вуне домаћих оваца (ФОТО)

Нова Варош – Док у врело лето по цео дан раде у пољу и око стоке, кад снег окује планинска села за вредне мештане тада почиње „годишњи одмор“. Путеви су неретко завејани, па основне намирнице набаве за неколико месеци, али много тога имају и у својим домаћинствима. Свака кућа опремљена је и посебном апаратуром – преслицом, вретеном, кудељом и иглама. Дуге зимске ноћи сељани су одувек користили за дружење и одмор, пошто намире стоку, ,,опосле” дневне обавезе увече се окупе једни код других где би провели време до конака. Док мушкарци уз пршуту и ,,врућу” ракију играју карте, жене зимске вечери користе да плету зимску одећу за своју децу и укућане.

„Почела сам плести од мелена, док сам чувала овце по негбинским брдима. Учила сам уз стрине и тетке, јер некад су се интересовале девојке за овај занак, није као данас.  . За овај посао потребна је вештина и умеће са иглама које се гаји од малих ногу. Ја бих сада свакој млађој жени радо показала и научила је да плете али никога то више не интересује“, прича за РИНУ Ђула Милојевић из села Бела Река.

Велики број жена своје производе износи на тржиште, како би по доброј цени напратиле свој рад, јер је у зимско доба тешко зарадити динар. Жене из ових села користе плетиво или пређу прерадом вуне од њихових оваца и кажу да је процес од вуне до пређе врло дуг и захтеван, али је свакако јефтиније него да је купују. Кад у пролеће ошишају овце вуну покупе у џакове и чувају је на тавану до јесени, па кад ,,сраде” летину и пронађу времена онда на оближњем потоку добро оперу вуну како би могли да је проследе на даљу прераду.

„Било је лепо, окупимо се предемо, плетемо, доста ствари научимо једна од друге, али тога више нема. Сада плетемо у својој кући, свако за себе, а вунених производа никада доста. Чини ми се како која година пролази да су ове млађе генерације више заинтресоване за вунену одецу“, каже Драгана Ћировић, плетиља из Негбине.

Овим послом је се некада бавило доста више жена, била су насељенија села и врло често су се одржавала прела где су се окупљале жене како би уз дружење заједно преле и плеле. А данашње плетиље, попут Ђуле, присећају се некадашњих прела где су ишле као девојке да краду занат од сраријих и икскуснијих жена. У селима Старог Влаха свака кућа је имала стадо оваца и свака жена је знала плести, а већ данас се ретко у ком тору могу видети овце осим у планинским селима где су домаћини ,,старог кова”. Али и даље женске, жуљевите руке плету чарапе и џемпере који се полако последњих година враћају у моду.

РИНА