Док је у доба инфлације плата била једну марку, он је зарађивао чак 15.000: Велимир из села Трипкова на стаклу прави чуда, користи једну од најређих техника на свету (ФОТО)

Чајетина – Много је хобија који сасвим случајно прерасту у добре и уносне послове, а управо то је још један доказ да кад радите нешто што волите успех је загарантован. Један од таквих примера је и Велимир Тошанић који у златиборском селу Трипкова  има јединствену занатску радионицу у којој се стварају необични предмети од стакла и то уз помоћ ретке „тифани“ технике. Настала је крајем 19. века у Америци када ју је први употребио члан угледне породице Адам Тифани јер је уместо оловног профила почео да употребљава бакар и калај.

„Пре више од три деценије сам боравио  у Немачкој и тад сам се први сусрео са радом на стаклу управо на тај начин. То је једна од најзахтевнијих техника, јер се стакло купује  у таблама и после од њега правите шта год пожелите. Оно што је приликом обраде, на овај начин неопходно, јесу прецизност, стрпљивост, али и уметнички дар. Сваки делић мора ручно да се обради и тек онда да се склопи у целину“, каже Велимир за РИНУ.

Захваљујући овом уметнику, име села Трипкова постало је познато многима широм света. Осим што је радио витраже за српске државнике, Велимирова дела красе виле у Русији, дворце на обали Балтичког мора, прешла су океан и стигла чак до велелепних грађевина у Америци.

„Код нас је долазио и владика Британско-скандинавски и све прозоре за једну дрвену цркву наручио овде. Радили смо на томе неколико месеци и ускоро све то шаљемо тамо. И даље радимо по поруџбини, а посла увек има доста. Пре неколико година радили смо  витраже  за један дворац у Санкт Петерсбургу, који је касније претворен у хотел ,а у којем врло често одседа њихов председник Владимир Путин и ту прима госте“, присећа се Велимир.

Овај Златиборац од стакла може да направи било шта – лампу, лустер, украсне предмете, шарене прозоре и витраже огромних величина. Осим тифани технике, научио је како да своје радове ишара песком, али и принцип фузионисања, када се стакло пече у пећи да би добило одређени, жељени облик. Када је почетком деведестих почињао овим да се бави, доживљавао је то као хоби, међутим врло брзо је прерасло у озбиљан породичан бизнис, а његови радови обишли су свет.

„У доба велике инфлације моја месечна плата је била три марке, а ја сам баш тада погодио посао у Пећи за 15.000 марака и то је пресудило да озбиљније приступим овом послу и да он постане мој извор прихода. Добар глас далеко се чује, па су поруџбине стизале са свих страна. Најлепши и највећи витражи урађени су тамо где нисмо имали дозволу да снимамо, а то је кућа Слободана Милошевића у Пожаревцу, као и виле на Дедињу, чију су власници јавности непознати људи“, каже овај занатлија са Златибира.

Радионицу овог маштовитог зантлије често посећују бројни уметници, сликари и вајари, а студенти из Новог Сада ту су припремали и своје дипломске радове. Жељан да своје знање пренесе и другима, Велимир организује и радионице, на којима се учи обрађивање стакла тифани и другим техникама. Иако су његова дела обишла бројне престонице и државничке палате, Велимир је као прави локалпатриота највише поносан на витраже које је урадио за Градску кућу у Ужицу и зграду општине у Чајетини.

РИНА