Napustio nas je jedan od najboljih: Novinar Vladimir Lojanica iz Užica preminuo iznenada u 47. godini

Užice - Vladimir Lojanica, dugogodišnji novinar "Blica" i osvajač brojnih nagrada za reportaže, humanost i ljudskost, preminuo je iznenada u 47. godini u Užicu. Novinarstvom je počeo da se bavi 2001. godine, a punih 19 godina radio je kao dopisnik "Blica" iz Užica.

Pisao je sve novinarske žanrove, a najviše je voleo reportaže, po čemu je bio nadaleko poznat. I nije ih samo Lojo, kako smo ga zvali, voleo. Voleli su ih svi koji su prethodne skoro dve decenije čitali "Blic". Dokaz za to su i mnoga priznanja u novinarstvu.

- Za našeg Loju od svih nagrada svakako je najdraža ona koja nosi ime njegovog uzora - "Zoran Tmušić" koju opština Čajetina godinama dodeljuje pojedincima za humanost i ljudskost u teškim vremenima, piše Blic.

Vladimir Lojanica je prošle godine poneo ovu nagradu zbog niza humanitarnih akcija koje su pokrenute nakon što je izdao svoju knjigu, odnosno zbirku reportaža pod nazivom "Gluv je dan bez ljudi", u kojoj je pisao o ljudima kojima je pomoć potrebna, a čiji je izdavač čajetinska biblioteka "Ljubiša R. Đenić".

Prošle godine dobio je još dve nagrade. Osvojio je drugu nagradu na konkursu za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u organizaciji M novina iz Sremske Mitrovice za reportažu "Zvonar dobroseličke crkve sanja da povede kolo" objavljene u Blicu.
Pored toga, krajem prošle godine dobio je nagradu "Dr Marko Mladenović" za medijski doprinos borbi protiv depopulacije za 2022. godinu za reportažu "Očinske suze namučenog Borivoja".

Posebno dirljivu nagradu Lojanica je dobio 2016. godine kada je od opštine Bajina Bašta dobio zahvalnicu za iskazanu humanost i pomoć dečaku obolelom od retke bolesti Despotu Laziću u akciji "Srce za decu". Te godine poneo je treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno-odgovornu reportažu.
Pisao je sve novinarske žanrove, a najviše je voleo reportaže, po čemu je bio nadaleko poznat. I nije ih samo Lojo, kako smo ga zvali, voleo. Voleli su ih svi koji su prethodne skoro dve decenije čitali "Blic". Dokaz za to su i mnoga priznanja u novinarstvu.

- Za našeg Loju od svih nagrada svakako je najdraža ona koja nosi ime njegovog uzora - "Zoran Tmušić" koju opština Čajetina godinama dodeljuje pojedincima za humanost i ljudskost u teškim vremenima, Vladimir Lojanica je prošle godine poneo ovu nagradu zbog niza humanitarnih akcija koje su pokrenute nakon što je izdao svoju knjigu, odnosno zbirku reportaža pod nazivom "Gluv je dan bez ljudi", u kojoj je pisao o ljudima kojima je pomoć potrebna, a čiji je izdavač čajetinska biblioteka "Ljubiša R. Đenić", pišu njegove kolege iz Blica.

Prošle godine dobio je još dve nagrade. Osvojio je drugu nagradu na konkursu za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u organizaciji M novina iz Sremske Mitrovice za reportažu "Zvonar dobroseličke crkve sanja da povede kolo" objavljene u Blicu.
Pored toga, krajem prošle godine dobio je nagradu "Dr Marko Mladenović" za medijski doprinos borbi protiv depopulacije za 2022. godinu za reportažu "Očinske suze namučenog Borivoja".

Posebno dirljivu nagradu Lojanica je dobio 2016. godine kada je od opštine Bajina Bašta dobio zahvalnicu za iskazanu humanost i pomoć dečaku obolelom od retke bolesti Despotu Laziću u akciji "Srce za decu". Te godine poneo je treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno-odgovornu reportažu.

Na internacionalnom festivalu reportaže i medija "Interferer" u Apatinu 2014. godine osvojio je drugu nagradu u konkurenciji novinska reportaža za reportažu "Sarino srce je puklo od tuge".

Dobio je UNS-ovu godišnju nagradu "Laza Kostić" za reportažu (2012), kao i dve nagrade "Dr Marko Mladenović" Medijskog foruma u Topoli za doprinos borbi protiv bele kuge (2019 i 2022).

Lojanica je iza sebe ostavio suprugu Katarinu i dve ćerke Đurđiju i Dunju.

Mesto i datum sahrane biće naknadno objavljeni.

IZVOR: BLIC