Sve što se danas uradi đavo bi odneo, a nečastive sile komanduju rekama: Etnološkinja iz Čačka otkriva zašto je Sveti Ilija jedan od najvažnijih svetaca - mnoga verovanja vezana su za ovaj dan

Čačak - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik. Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Sveti Ilija je hrišćanski svetac koji je kod pravoslavnih Srba nasledio osobine predhrišćanskih božanstava, a najviše Peruna, boga gromovnika, koji upravlja olujom, gradom ali i sušom.

- Veruje se da je, da kada se Sveti Ilija rodio u 8. veku pre nove ere, njegov otac video da su ga anđeli povijali u plamen i hranili ga vatrom, što znači da je predodređen da bude vatreni svetac, kaže za RINU etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin.

Ona ističe da mu se pridaju značajne osobine i veuje se da je on živ svetac koji se uzneo na nebo i komanduje vremenskim prilikama.

Ilindan je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom i na ovaj praznik se naročito izbegava bilo kakav rad u polju.

- Veruje se da bi ono što bi se danas uradilo đavo odneo, i da bi bilo više štete nego koristi. U narodu takođe postoji verovanje da je na ovaj praznik do podne leto a od podne počinje jesen i da u tom periodu smene, nečastive sile komanduju rekama i da mogu da naškode zdravlju kupača. Sva ova verovanja vezana su za smenu godišnjih doba pa se zato kaže da je od Svetog Ilije sunce sve milije, kaže Ašanin.

Inače, Sveti Ilija se proslavlja u brojnim domovima kao krsna slava, a kao svog zaštinika izabrali su ga i vazduhoplovci.

Na Ilindan se u Srbiji održavaju brojni vašari i sabori.