Priroda je naša najveća i najbolja apoteka: Marko je najmlađi travar u Srbiji, otkriva zašto su sremuš, kopriva i šipurak efikasniji od bilo koje tablete

Beograd - Marko Stevanović iz Ostružnice kod Beograda ima 21 godinu i jedan je od najmlađih travara u Srbiji. Pre nekoliko godina krenuo je u potragu za sremušom, a nakon divljeg belog luka nije stao i postao je zaljubljenik u prirodu i lekovito bilje koje se na našoj teritoriji može pronaći. Sada je aktivan travar koji od biljaka pravi meleme, sirupe i tinkture ali i nesebično sa ostalima deli svoje znanje.

"Iako to i nije tako čest hobi kod mlađih ljudi ja sam ostao fasciniran svim tim bogatstvom koje nam priroda pruža. To je kao jedna velika bašta u koju možemo da odemo svakog trenutka i uberemo svoj lek bez odlaska u apoteku, ali dosta ljudi to ne shvata na takav način. Tri biljke kojima sam lično ja oduševljen su sremuš, kopriva i šipurak. Sremuš ima 20 puta jače dejstvo od domaćeg belog luka koji se smatra prirodnim antibiotikom, dok šipurak ima mnogo veću koncetraciju vitamina c nego limun", kaže za RINU mladi travar.

Marko dodaje da je mnogo samoniklih biljaka koje čak rastu u gradskim sredinama, praktično iz asfalta i veoma su zdrave, a ljudi ih nesmotreno gaze ne znajući kakvo prirodno blago se zapravo nalazi ispod njihovih koraka.

"One mogu da se jedu u sirovom stanju i budu odlične za opšte zdravlje organizma, ali niko na to ne obraća pažnju. Pojedini poznavaoci svih benefita lekovitih biljaka gaje ih u saksiji i konzumiraju. Tušt je takođe lekovita biljka, za koju malo ko zna, iako se može svuda naći. U pitanju je korov, koji raste svuda. Odličan je za normalizaciju rada štitne žlezde i celokupno zdravlje", priča Marko.

Svaka krizna situacija ljude donekle ponovo uputi ka prirodi, a strah od gladi i nedostatka namirnica zapravo vrati stotinama godina unazad i upozna nas sa načinom na koji su se prehranjivali naši preci kad nije bilo gotovih proizvoda na rafovima supermarketa, već su jeli ono što bi sami pronašli u prirodi spremili.

"Ljudi strahuju da li će biti dovoljno brašna, da li će poskupeti hleb a malo je poznato da hleb od žira je mnogo zdraviji i jednostavan za napraviti. Potrebno je plodove iseckati, termički obraditi zbog velike količine tanina. Naši preci su na taj način preživljavli nakon sloma Prvog srpskog ustanka, a sada veoma mali broj ljudi u našoj zemlji zapravo i zna da se od žira može napraviti hleb. Preci ga nekada davno nisu termički obrđaivali nego su ga ispirali u vodenici i tako dobijali kvalitetnu namirnicu punu ugljenih hidrata", otkriva mladi travar.

Marko je napisao i svoju knjigu "Hrana iz prirode" u kojoj je predstavio čak 102 biljke, od čega je 83 jestivih i 19 otrovnih. Cilj mu je, kako kaže, bio da upozna i šire narodne mase sa svim benefitima koje priroda sa sobom nosi, da joj se vrate na vreme a ne tek onda kad se razbole što je među našim narodom najčešći slučaj. Dok ne krene vegetacija od kora drveća pravi čajeve, a od kraja marta kreće u nove ekspedicije. Nekoliko godina unazad organizuje i obuke na kojima usmerava ljude na biljke koje mogu pronaći, a koje im mogu biti izuzetno korisne.