Ako prodamo jedan metar u deset dana dobro je: Cene drva niže nego prošle godine ali kupaca nema ni za lek, Veljko ne pamti da je potražnja ikada bila ovako mala (FOTO)

Lučani - Kraj leta tradicionalno označava i početak sezone kupovine ogreva za predstojeću zimu. I dok je prošle godine u ovo doba vladala ogromna potražnja uprkos visokim cenama drva za ogrev, ove godine situacija poprilično drugačija. Kupaca gotovo da nema, a cena po metru sada je dosta niža nego lani.

-Cene su drastično pale u odnosu na 2022. godinu. Sada je trenutno na licu mesta metar drva 6500 dinara, dok ako računamo dostavu izlaze i do 8,500 dinara, i to za loženje su najbolji bukva i cer. Mi prošle godine nismo mogli da doteramo šlepera kolika je potražnja bila. Medjutim, ove godine, ako prodamo metar u deset dana dobro je, kaže za RINU drvoseča i prodavac Veljko Milosavljević iz lučanskog sela Dljin.

On dodaje da je kod pojedinih prodavaca bilo kupaca koji su drva uzimali čak na cepanice, a ne na metar. Milosavljevići imaju stalne mušterije, ali i njihova kupovina sada se razlikuje. Kako kažu, ove godine oni koji su naručivali deset metara sada naručuju upola.
- Domaćini skoro da se i ne interesuju za ogrev, da li je razlog to što im je drva ostalo od prošle godine jer je zima bila blaga, ili su već u martu kupili ogrev kada je cena bila niža i od trenutne to ne znam, ali svakako zna se da je sada sezona kada se drva kupuju. Recimo,prošle godine imao sam preko pet poziva dnevno za kupovinu, danas jedva jedan, verovatno je opala kupovna moć kod gradjana, kaže Milosavljević.

Prošle godine, priseća se Veljko, velike količine ogrevnog drveta otišle su u sve delove Srbije, ali i u zemlje regiona.

- Znamo da onaj ko hoće da se ogreje sa dobrim drvima, on kupuje u zapadnoj Srbiji. Tako da smo na stotine kubika oterali ne samo Beograd već i čitavu Vojvodinu, sada vidimo da su stovarišta koja su otkupljivala preplavljena prošlogodinjom robom koja je ostala neprodata. Pritom, nije samo stala prodaja sirovih drva, već i onih koja ide u gradjevinastvo, kolege čak iz hrvatske Slavonije koji se bave preradom drveta su u nezavidnoj situaciji jer im je mnogo sirove gradje ostalo neprodato, zaključuje Milosavljević.