Sve manje konobara hoće da radi za platu, odlučuju se za vikend i dnevnicu do 60 evra: Mladi beže od ajncera, ali Tošo je veteran i ponos konobarske profesije u Srbiji (FOTO)

Nova Varoš - Ogromna potržanja u Srbiji vlada za konobarima, a sve manje mladih se odlučuje da se bavi ovim zanimanjem. Posao je težak, ali uz bakišiš može pristojno da se zaradi, ali ipak dobrog konobara u Srbiji sve je teže naći.

- Plata konobara u Srbiji kreće se od nekih 50.000 do 60.000 dinara. Dosta konobara se odlucuje da radi samo veselja, jer su tu dnevnice do 60 eura a radi se samo vikendom. Dosta njih se povlači iz posla. Posao konobara težak je i psihički, ali i fizički. Imate tu smenu koju morate da odradite sa ancerom u rukama i sve vreme ste uglavnom na nogama. U objekat dolaze razni gosti, naravno većina ih je ljubazna i fino vaspitana, ali ima i onih koji su pod dejstvom alkohola ili narkotika, psihički nestabilni. Neki ne žele da idu kući. Sa svim tim konobar mora da izađe na kraj. Da sve "hendluje" i da sve u lokalu bude u redu , kaže za RINU konobar Dejan Petrović koji se nekoliko godina bavi ovim poslom.

Ipak, da je nekada bilo potpuno drugačije pokazuje stara garda poput konobara Todora Toše Vujičića sa Zlatara koji četiri decenije radi ovaj posao i to bez greške. On je ponos, ali i znak raspozavanje Hotela Panorama na ovoj srpskoj planini.

- Sa istim žarom radim ovaj posao kao prvog dana, svako ko bi me pitao da li bi promenio posao da mogu, odgovor je svima uvek isti - ni u snu. Za mene nema veće nagrade, nego kada vas u centru Knez Mihajlove, prepozna gost koji je jednom svratio na Zlatar i dobaci "eno ga Tošo sa Panorame". Sa mojim poslom pošteno sam zaradio svaki dinar i prehranio čitavu svoju porodicu i unučiće", rekao je Tošo za RINU.

Iskusan veteran u svom poslu otkriva da ga zna i čitava bivša Jugoslavija. Tajne svog uspeha nije sebično čuvao, već je i mlađim kolegama uvek bio pri ruci i delio im savete da se lakše snađu i opstanu.

- Ako se bavite ovim poslom morate se držati definicije "gost je svetinja i uvek upravu". Svaki gost koji ulazi u hotel ili restoran ne razgovara sa direktorima i šefovima, već sa konobarima i ugostiteljima koji će mu na početku dana ljubazno otvoriti vrata. Ukoliko gost bude ispoštovan uvek će se vraćati", objašanjava poznati konobar sa Zlatara.

Kao glavni motiv i večitu inspiraciju da bude bolji ističe samo jednu stvar, a to je ljubav prema poslu. Lako je konobar postati, ali bez greške uslužiti tolike ljude tokom svih tih godina prava je umetnost.

- Jednostavno posao koji radite morate i da volite, kada imate takav osećaj onda i uspeh nije daleko, samo treba biti disciplinovan, obrazovan i naravno druželjubiv", priča Tošo.

Ovaj veteran poručuje kako je prava šteta što se danas malo mladih odlučuje školovati za ovaj živtni poziv. Imajući u vidu potražnju za konobarima u svim delovima Srbije, a naročito na Zlataru gde se turizam ubrzano razvija, posla ima i biće za generacije koje dolaze, samo ako se na to odluče.