Ništa ne berite i ne konzumirajte na svoju ruku, može biti smrtno opasno: Milka je novinarka koja je napustila grad i preselila se u selo - posvetila se proučavanjem gljiva (FOTO)

Užice – Tajanstveni svet gljiva iz korena je promenio život Užičanke, Milke Adzić, koja je novinarski poziv zamenila izučavanjem i posmatranjem ovog specifičnog carstva koje je za mnoge velika nepoznanica. U svet gljiva ušla je sasvim slučajno, ali je kasnije zbog njih i ljubavi prema prirodi napustila život u centru grada na Đetinji i nastanila se u Jelovoj Gori. Sezona branja gljiva u punom je jeku, a beračima pogoduju lepi vremenski ulsovi i Miholjsko leto. Ipak u berbu gljiva morate krenuti sa velikim predznanjem, jer konzumiranje neproverenih vrsta može izazvati velike zdrasvtvene probleme. Nekadašnja novinarka Milka Adžić  za sve berače ima jako važnu poruku.

- Najvažnije je da ništa ne beru i ne konzumiraju na svoju ruku. Da ih ne uzimaju od prijatelja, komšija na poklon, ali i da se ne kupuju na pijacama ako nemaju deklaraciju jer ih niko ne kontrološe. Trenutno se u prirodi može naći veliki broj gljiva, samo je potrebno ih dobro probrati, kaže za RINU Milka.

Ona stalno usavršava svoja znanja u razgovoru sa poznavaocima, preko interneta i pomoću knjiga, a ima i Fejsbuk sranicu "Koja je ovo gljiva", posvećenu ovoj temi. Međutim, ono što nju posebno brine jeste nekontrolisana i sve češća seča privatnih šuma što uslovljava da gljiva ima sve manje, a poseban problem su i needukovani berači.

- Kada posle berača prođem šumom ili nekim proplankom osim što znam tačno šta su doručkovali, jer iza sebe ostave plastične, kese, papire, pet ambalažu, vidim da su gljive brali potpuno neselektivno i na tom mestu teško da će ponovo nići - priča  Milka i dodaje da je naročito loše branje mladih gljiva.

- Mi koji volimo prirodu ostavljamo mlade gljive zato što one nisu još ispunile svoju funkciju, to se naročito odnosi na vrganje koji su najtraženiji. Mlada gljiva, koja ispod šeširića ima belo plodište gde se nalaze spore i razlog njenog izlaska iz zemlje da produži vrstu, nisu stigle da se vetrom ili na neki drugi način raznesu i kada se ona ubere, to znači da ona nije ispunila svoju misiju, a pogrešno je i uvreženo mišljenje da su one najkvalitetnije za ishranu - tvrdi Milka.

Koliko je upotreba gljiva, ne samo jestivih, važna i rasprostranjena, većina ljudi nije upoznata. Gljive se naročito mnogo koriste u farmaciji, od pojedinih vrsta se sada u svetu prave vrhunski građevinski materijali, a sve češće koriste se kao zamena za prirodnu kožu.

- Od gljiva se izrađuju šeširi, kape, torbe, obuća i sijaset drugih proizvoda koji su se do sada pravili od kože životinja, o gljivama će se svakako, u raznoraznim kontekstima i na raznim nivoima, tek pričati, ističe Milka koja se zbog svoje odluke da napusti grad i dođe u selo nikada nije pokajala. 

Zahvaljujući njoj njene komšije koje na Jelovoj Gori žive decenijama su takođe zavoleli ovaj tajanstveni svet i svakodnevno zajedno sa njom prate promene, ali i razmenjuju informacije i jedni od drugih uče.

Ipak, kako kaže gljive nije preporučljivo jesti svakog dana, a preporuke stručnjaka su da gornja granica bude 1,5 kg svežih po osobi nedeljno. One su zbog svog sastava i građe dodatak, nikada osnova jela, one popravljaju ukus.