Nemamo pekaru, ni mesaru - za sve što nam treba idemo u Srbiju, ipak da natoče gorivo svi dolaze kod nas: Skelani dele Bajinu Baštu i Srebrenicu, sve manje meštana tu ostaje da živi (FOTO)(VIDEO)

Bajina Bašta / Srebrenica – Skelani, mesto gde Drina i jedan most dele Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, mesto koje deli Bajinu Baštu i Srebrenicu i mesto poznato po velikom srpskom stradanju 1993. godine.

Danas Skelani broje samo nekoliko stotina stanovnika i polako umiru. Sve je manje mladih koji ostaju, a sve više onih koji u potrazi za boljim životom odlaze u velike gradove. Oni koji su ostali tu da žive kažu da bi život bio mnogo bolji da nema granice, ovako im svaki prelazak bude otežavajuća okolnost.

- Najmanje jednom dnevno se pređe preko granice u Bajinu Baštu. U Skelanim nemamo pekaru, nemamo mesaru, samo jednu manju prodavnicu. Kad nema gužve prelazak granice i nije strašan, ali ovde na svakodnevnom nivou veliki vroj ljudi prolazi i stvaraju se kolone. Puno ljudi radi u Bajinoj Bašti, pa je kod nas na granici špic ujutru oko sedam sati. Kad su svadbe i sahrane i veliki broj vozila, tada je na granici kolaps. Dok se sve proveri i lične karte očitaju, kaže za RINU meštanin Zdravko Živanović.

On dodaje da skoro svi stanovnici Skelana radi lakšeg funkcionisanja imaju dvojno državljanstvo i sam u svom novčaniku pokazuje da uvek sa sobom nosi i srpsku i bosanku ličnu kartu. Mnogi od meštana pograničnih sela imaju imanja u Srbiji, ali adminstrativne poteškoće neretko ih odvraćaju od poljoprivredne proizvodnje. Jako teško je bilo i tokom pandemije korona virusa.

- Kad se obere kukuruz ili iseku drva, to dok se preko granice prebaci, uz puno papira i poteškoća, ljudi od toga i odustaju. Mi se na primer sahranjujemo u Srbiji, a živimo u Bosni i Herecegovini. Puno poteškoća ima, a kad ne bi bilo ove granice Skelani bi živnuli, sada se nažalost sve više ljudi iseljava. Škola radi sa minimalnim kapacitetom, ima oko 60 đaka, kaže Zdravko.

Dok su cene prehrambenih proizvoda, hemije i ostalih sredstava u većini slučajeva jeftinije u Srbiji, gorivo je već tradicionalno za oko 40 dinara jeftinije u Bosni i Hercegovini. Tako da veliki broj stanovnika Bajine Bašte prelazi u Skelane kako bi napravili ne tako malu uštedu, naročito sada kada su cene goriva skočile u nebesa.

- Moj prijatelj svaki dan ide u prodavnicu u Bajinu Baštu, ali za gorivo mnogi ovde kod nas dolaze. Tada se takođe prave gužve na granici. Ja sam stariji i ne pelazim baš svaki dan, ali svakako kad prelazim nosim sa sobom ličnu kartu da bih je dao na uvid. Nekada je život u Skelanima bio drugačiji, bilo je mnogo više ljudi, sada je sve manje ljudi. Rat je dosta toga promenio, kaže drugi meštanin Milan Savić.

Granični prelaz renoviran – saobraćaj za teretnjake i dalje zabranjen

Pošto je veliki broj meštana Skelana upućen na teritoriju opštine Bajina Bašta, sa problemima sa kojima se suočavaju upućen je i prvi čovek opštine na Drini u Srbiji, Milenko Ordagić.

- Pre nekoliko godina granični prelaz je renoviran, u cilju što bržeg i kvalitenijeg prolaska meštana i protoka saobraćaja. Prelaz je otvoren za putnički saobraćaj, pešake i prazne kamione, ali kako sam most nije rekonstruisan saobraćaj za teretna vozila koja su puna robe je zabranjen, zbog bezbednosti. Vozači kao alternativu koriste most Bratoljub kod Ljubovije, 60 kilometara udaljen od Bajine Bašte. To je jeste veliki problem, jer bi protok robe bio izuzteno olakšan kada bi se moglo preći u Skelanima. Nadamo se da će u nekom budućem periodu i taj projekat biti realizovan, kazao je Ordagić.

Kako se nalaze na samoj Granici, a stanovništvo je mahom upućeno i gravitira ka srpskoj teritoriji, službe Hitne pomoći i vatrogasaca neretko su takođe na interevncije upućene iz Bajine Bašte u Skelane.

- Uz dozvole i saradnju sa nadležni organima, naše ekipe izlaze na lice mesta kada su u pitanju hitne intervencije, a naravno sve u cilju da građanima bude bezbednije i lakše. Imamo i dobru saradnju sa kolegama iz lokalne samozuprave iz Srebrenice, ističe prvi čovek Bajine Bašte.

Skelani i most smrti – mesto srpskog stradanja koje ne sme da se zaboravi

Napad na Skelane dogodio se 16. januara 1993. godine tokom građanskog rata na području bivše Jugoslavije. Prvi minobacači su počeli da dejstvuju oko 6 ujutru, brojne snage su napale selo. Bošnjaci su još tokom noći probili srpske straže i sa ranim jutarnjim satima došli do prvih kuća. Pucnjava je tada razbudila meštane koji su tada masovno krenuli da beže ka Bajinoj Bašti i Srbiji. Mnoge je stigao metak i stradali su na samom mostu. Među ubijenim je bilo i dece.

- Pucnjava je razbudila stanovništvo koje je masovno krenulo da beži. Svi su trčali samo u jednom pravcu, ka mostu preko Drine, ka Srbiji. I onda je iz streljačkog oružja i snajpera sa obližnjeg brda počela pucnjava. Najveći broj civila ubijen je upravo tada, ispred samog mosta preko Drine i na njemu, prisećaju se meštani tog crnog dana.

Tokom napada na Skelane, bošnjačke snage su gađale i Bajinu Baštu, a jedna granata je pala u centar toga mesta. Tokom popodnevnih sati tog krvavov 16. januara, snage Vojske Republike Srpske su započele kontraofanzivu. Oslobođeni su Skelani i u narednim danima su osvojene i Osmače, selo koje uvek bilo uporište bošnjačkog ekstremizma.

Za teške zločine u Skelanima i okolini do danas niko nije odgovarao.

Tekst je nastao u okviru projekta *Ni na nebu ni na zemlji: Zaboravljeni žitelji pograničnih sela na zapadu i jugozapadu Srbije" koji realizuje Regionalna informativna novinska agencija (RINA). Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija na konkursu za štampane medije i servise novinskih agencija.