Milka je seoska heriona Arilja: Ova vredna žena iz Mirosaljaca radi teške poljoprivredne poslove, ali i veze i šije, sprema savršena domaća jela - prava srpska domaćica (FOTO)

Arilje – Nadaleko poznato kao prestonica srpske maline, Arilje može da se pohvali sa velikim brojem vrednih žena poljoprivrednica koje na svojim imanjima rade od jutra do mraka, naročito dok je sezona berbe malina i radova na njivama i voćnjacima. Jedna od njih svakako je Milka Savić iz sela Mirosaljci koja sa porodicom decenijama živi upravo u ovom prelepom kraju. Radni dan ove seoske herione počinje sa prvim petlovima, a završava duboko u noć.

Od kako sam se udala mnogo se radilo. Na selu uvek ima posla i meni je neobično kad nemam neku obavezu, iako se to jako retko dešava. Prvo se ujutru namire životinje, pa onda živina a onda tokom letnjih meseci ide se u njivu ili u voćnjak. Kad se beru maline tada se ne staje preko 15 sati. Kada dođu jesen i zima tada je posla ipak malo manje, ali uvek se nađe neka obaveza, kaže za RINU ova vredna žena.

Porodica Savić jedna je od najpoznatijih u ariljskom kraju, osim poljoprivredom bave se i seoskim turizmom, imaj svoj kamp, a ono što njihovu ponudu zaista čini jedinstvenom jeste tipična gastronomija za zapad Srbije. Glavna uloga i tada je, naravno, u Milkinim rukama.

Sve što se jede u našem domaćinstvu, mi to proizvedemo. Od voća, povrća, žitarica, pa do mesa, mleka, sira, kajmaka, jaja.. Trudim se da kroz jelovnik sačuvam srpsku tradiciju, tako da su kod nas na meniju mahom ona starinska jela. Poput kačamaka, pita, proja, kupusa, sarme , pečenja. Domaći kajmak i vruć domaći hleb sa pršutom, nemaju alternativu, kaže Milka.

Ipak, ni sa pričom o seoskom turizmu se ne završavaju sve Milkine delatnosti na porodičnom domaćinstvu. Sa svojim suprugom, godinama unazad se bavi šivenjem srpskih nošnji. Rade ih toliko lepo i autentično, da je veliki broj njihovih odevnih komada obišao čitav svet.

Odluka da počnemo šiti narodnu nošnju došla je potpuno spontano, a onda je hobi postao i posao. Za jednu nošnju da se poptuno izradi potrebno je oko mesec  dana. Najteže od svega je uraditi anteriju, jer je na njoj najviše ručnog rada, ušivaju se gajtani, a neophodno je znati i zlatovez. Materijali su takođe autentični, sve se radi kao nekad na čoji, plišu, ali i na našem domaćem ariljskom pamuku. Pre jednog veka ovu mašinu je imala svaka kuća, a tokom zimskih meseci žene su tkale ćilime koji nisu mogli, kao danas, da se kupe po prodavnicama. Trudimo se da sačuvamo sve što je srpsko i da poštujemo običaje. U našoj kući živi nekoliko generacija i svako ima svoju narodnu nošnju, koju i danas oblačimo za praznike. Tako odeveni idemo u crkvu, palimo badnjak ili lomimo slavsku česnicu, rekla je Milka za RINU.

Ona dodaje da smatra da je snaga opstanka srpskog sela upravo u ženama, u majkama i u kćerkama koje će jednog dana odlučiti da ostanu na svom ognjištu. U cilju što bolje saradnje i uspeha u poslu, pre tri godine Milka je pokrenula i inicijativu za formiranje prve ženske zadruge na teritoriji Arilja. Ona je na radost svih formirana i nosi simboličan naziv „Mirosnice“.

Udružene i zajedničkim snagama žene na selu mogu sve, bez obzira koliko tereta nose na svojim leđima. Udruživanje nam jako znači jer razmenjujemo ideje, širimo planove proizvodnje i prodaje i pomažemo jedna drugoj. Naša zadruga registrovana je kao poljoprivredana, zanatasko, turističa i imamo jako širok spektar delovanja. Želimo da naše selo živi, da u njemu ima što više dece. Da se družimo, poštujemo i pomažemo i u budućnosti da to rade i naši potomci. Želimo da im kroz naš rad pokažemo da je moguće lepo živeti od svog rada, truda i zalaganja, poručila je vredna Milka.