Celo selo skija, zimska idila na Kablaru: Braća odlučila da naprave improvizovanu stazu, sada tu dolaze svi od 7 do 77 godina - bravo za sjajnu ideju (FOTO)

 Čačak - Jedna od najlepših srpskh planina zahvaljujući velikom entuzijazmu i dobroj ideji ljudi koji su tu ponikli, dobila je svoje skijalište koje je tokom ovih lepih sunčanih dana puno posetilaca.  Braća Teofilović iz Čačka pre dve godine su kupili žičaru i odabrali stazu kod škole u Rošcima u dužini od 300 metara i nazvali je Kablar 1.

- Odlična je za početnike, takođe pogodna za srednje i dobre skijaše. Prethodne par godina smo organizovali ovde skijanje, bilo je dosta posećeno. Ono što je ovde najbitnije jeste da se narod druži, da naša deca ovde mogu da počnu sa nekim prvim koracima skijanja. Moram istaći da je dosta dece naučilo baš ovde na Kablaru da skija”, rekao je za RINU Dragiša Teofilović jedan od osnivača ski staze na Kablaru.

Žičara koju su Teofilovići postavili je montažna, a njena prednost je što danas može biti na Kablaru, a sutra na Divčibarama.

- Ono što je ovde potrebno da bi se organizovalo skijanje jeste da svako od kuće ponese šta može, pršutu, slaninu, rakiju, čaj i bilo šta kako bi ovde mogli da provedemo čitav dan. Kablar je prelep i sa sobom nosi mnogo mogućnosti i zato je bitno da imamo sadržaje. Ovoj našoj planini fali sadržaja, mi smo pokrenuli ski stazu, rekreativno jahanje, valjale bi gore neke klupice, letnjikovce, restoran na primer i tako dalje... turisti kad dođu imaju samo dobar pogled sa Kablara, nemaju drugih sadržaja”, rekao je Dragiša.

Na ovoj planini sve vrvi od života, naročito vikendom kada se na skijanje i sankanje stazom Teofilovića upute mnoga deca sa roditeljima. Može se reći da na Kablaru skijaju svi, od 7 do 77 godina. Ono što takođe doprinosi izuzetnim turističkim potencijalima Kablara jeste njegova pozicija i blizina velikih centara, ali i dobra putna infrastruktura. Nedostaju restoran i smeštajni kapaciteti.

- Ova naša priča apsolutno se ne zasniva na materijalnoj osnovi, svi od kuće imaju nešto što bi mogli da ponesu kiseli kupus, slaninu, pršutu, ono što je važno reći jeste za malo se dobija puno, radost i uživanje najmlađih i najstarijih. Mnoga deca bi ovde volela da ostanu da spavaju, to nam je jedan od problem i o tome razmišljamo za sledeću godinu, pojasnio je Radoš Teofilović.