Maskirani i veseli: Deca u selima oko Topole čuvaju stare srpske običaje od zaborava, tokom Bele nedelje obilaze domove - zaigrali čak i kolce (FOTO)

 Topola – Poslednja sedmica pred veliki Vaskršnji post naziva se Bela nedelja a poslednji dan Bele poklade, u mnogim selima Beli četvrtak se obeležavao kao slava. Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Ovaj običaj zadržao se i danas u selima oko Topole a najmlađi su sačuvali tradiciju svojih predaka od zaborava.

- Za ovaj poseban dan majke, bake, sestre nas oblače i šminkaju, uglavnom je to veća garderoba, dosta šarenih boja, kako nas ljudi ne bi prepoznali. Lica su nam prekrivena, ne prepoznajemo jedni druge kad se sretnemo u sokaku. Uglavnom je poenta da malo promenimo i glas i koliko god se neko trudio da nas prepozna mi se tako dobro maskiramo da to nije moguće. Ljudi nas daruju raznim slatkišima, sokićima, jajima, naše korpe kad se vratimo kući prepune su darova i to nas veoma raduje“, kaže za RINU Nikola iz Lipovca.

Tokom čitave sedmice deca obilaze kuće u selu, možda je njihova poseta najizraženija u dane vikenda. Juče su bili vredni i u selu Masloševo, nadomak Kragujevca, oni su čak pre polaska zaigrali i kolo.

- Snimio sam ih dok su polazili, jedno dete je sviralo, troje njih su zaigrali kolo, bilo mi je puno srce kada sam video taj prizor. Drago mi je što naša deca čuvaju običaje, neguju našu tradiciju, raduju se praznicima, za ovako nešto vredi živeti, rekao je meštanin Masloševa.

Stariji meštani se prisećaju kako je nekada izgledala Bela nedelja kada su i oni bili deo ovih običaja, pa prepričavaju:

Cele sedmice se maskira i obilazi selo, ali nedelja je najvažnija. Mi smo ranije išli i u susedna sela, sakupi se nas nekoliko, pevamo, smeh, šala. Daruju nas onim što se ima u kući, najčešće je to bila slanina, jaja, po neki slatkiš, voće. Dobijali smo i po neki dinar uglavnom u metalu, valja se tako. Na kraju dana se dele sakupljeni pokloni, sreći tad nije bilo kraja. Dešavalo se i da se sapletemo o haljine pa da se padne i po neko jaje iz korpe razbije, ali ipak nam je dan bio ispunjen i lica ozarena, ističe meštanin.