Тукли га док су имали снаге, лобања му напрсла и 17 дана провео у коми: Емир је медицински феномен, иако су му предвиђали крај он је данас поново на фудбалском терену (ФОТО)

Пријепоље – Емир Хамзић из Пријепоља прославља два рођендана, један кад је дошао на овај свет и други кад се пробудио из коме у коју је упао само зато што се нашао на погрешном месту и у погрешно време. Пре две године, док се враћао из града био је нападнут од стране неколико младића и са тешким повредама опасним по живот, борио се против смрти данима. Из те битке изашао је као победник, али више није био исти човек. Његова фудбалска каријера одједном је прекинута. 

„Имао сам тешку повреду задобијену у тучи, насрнули су на нас, без икаквог повода и ја једва сам извукао живу главу захваљујући само Богу, начину живота и фудбалу. Прогнозе су биле катастрофалне у најмању руку, провео сам у коми седамнаест дана, задобио сам хематом на мозгу, моја лобања је била отворена и напукла. Тек приликом друге операције успели су да је причврсте уз помоћ титанијумских копчи“, каже Емир за РИНУ. 

Након две успешне операције било је јасно да више никад неће професионално обути копачке, то је био још један тежак ударац за овог младића. Ипак, он је пронашао светло на крају тунела и данас живи посвећен најважнијој споредној ствари на свету. Са пријатељем је покренуо школицу фудбала како би сво своје знање пренео на децу, а сам одзив малишана показао му је да чини праву ствар.

"За мање од двадесет дана прикључило нам се преко 70 чланова узраста од 5 до 14 година, и та идеја је наишла на јако позитивну енергију код родитеља који су се сами укључили у рад школице да помогну на начине које могу. Мислим да су препознали нашу добру вољу, љубав коју имамо према фудбалу и да је ово добра, позитивна прича. Ми смо људи који су дали цео свој живот за фудбал", додао је Емир.

Иако му је живот висио о концу, овај Пријепољац каже да никада није изгубио веру у људе, породицу и лекаре, који су му били непрестана подршка. Знао је да ће се поново вратити у свој град, без обзира што му се ту десио ружан сценарио. 

„Успео сам да ружне мисли и све ружно што се дешевало у прошлости, оставим иза себе. Није ме обесхрабрило то што нећу више моћи да играм фудбал, него сам нашао срећу у компромису. И то је оно што је најважније, када вас задеси несрећа да устанете и не предајете се, јер пораз никад није опција. Може вам бити само још горе, ако се сажаљевате и питате зашто је баш вама морало то да се деси. Глава мора бити подигнута, а мисли здраве и позитивне“, закључује Емир. 

Прича овог момка који живи у граду на Лиму, може послужити као мото за нове генерације које ће кренути стазама фудбала. Поручује да их баш тај спорт може очувати у животу.

РИНА