Ona je prava heroina koja radi od jutra do mraka i nikad se ne žali: Jelica iz sela Gvozdac ima troje dece i veliko imanje, pokazuje da žene mogu sve (FOTO)

Bajina Bašta - U srcu zapadne Srbije, u selu Gvozdac pored Bajne Bašte, živi i radi Jelica Pavlović. Na prvi pogled, njen život možda izgleda kao rutina – ustajanje pre zore, muža krava, sređivanje imanja, briga o deci i domaćinstvu. Ali iza te svakodnevice krije se snaga, odlučnost i ljubav prema zemlji i porodici, osobine koje je čine istinskom heroinom sela.

Jelica ima 37 godina i ponosna je majka troje dece. Najstarija ćerka ima 18 godina, dok najmlađi sin tek pet. Uz sve majčinske obaveze, ona i njen suprug vode domaćinstvo koje se bavi poljoprivredom, stočarstvom i proizvodnjom mleka. Njihovih deset muznih krava i ukupno trideset grla predstavljaju osnov njihove proizvodnje, a mleko predaju lokalnoj mlekari.

- Iako mnogi zamišljaju život na selu kao surov i naporan, ja to ne bih rekla. Zahteva odricanje, ali meni je lepo i volim ovaj posao. Moj svaki dan počinje rano, mužom krava i sređivanjem štale, a zatim se nastavlja u kući, uz pripremu doručka i brigu o deci. Popodne opet odlazi do štale, a uveče sledi nova muža. Noći su ponekad ispunjene brigom o kravama koje se tele, ali to mi ne predstavlja napor. To je moj život i posao, u kom pronalazim zadovoljstvo, kaže Jelica za RINU.

Ona nije zaposlena u nekoj firmi, ali zato posla na njenom imanju ima od jutra do mraka. Brojne su lepote toga.

- Najlepše je to što sam uvek tu za svoju decu. Ispratim ih u školu, dočekujem ih, vidim kako su, kako im je protekao dan. Sve to možda zvuči naporno, ali meni nije. Ja volim ovaj posao“, priča Jelica.

Pored stočarstva, porodica Pavlović već više od decenije bavi se i seoskim turizmom. Njihov dom otvara vrata gostima iz gradova, posebno porodicama s decom, koje sa radošću dolaze da dožive autentičan seoski život.

- Deca iz grada ne znaju odakle dolazi mleko. Kada dođu ovde, oduševe se. Pitaju me: ‘Teta Jelice, kada ćemo opet da muzemo krave?’“, priča kroz smeh.

Održavanje ovakvog domaćinstva nije lako, ali Jelica i njen suprug ne odustaju. Uz pomoć državnih subvencija, uspevaju da unaprede proizvodnju i održe stabilnost. Mleko koje predaju prolazi sve kontrole i isplate su redovne, što im omogućava siguran prihod.

Za budućnost ne planiraju velike promene – samo širenje imanja i nastavak porodične tradicije.

- Deca rastu, stiže još ruku za pomoć. Planiramo malo da povećamo proizvodnju, ali ne bismo menjali ništa. Naš život je ovde i zadovoljni smo njime“, kaže Jelica.

Ona i njen suprug nikada nisu radili van imanja. Jelica je rodom iz sela Ovčinje, takođe Pavlović, i kada se udala, nastavila je da nosi isto prezime, ali sada kao stub jednog domaćinstva u kome se život ne meri satima, već trudom, ljubavlju i posvećenošću.

U svetu koji sve više teži urbanizaciji, Jelica Pavlović pokazuje da selo može biti i dom i izvor sreće, a ona je prava heroina koja ga održava živim.