Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 23372 objavljenih
Ивањица /РИНА/ - Богдан Луковић је самохрани отац из ивањичког насеља Црњево и са својом осмогодишњом кћерком Кристином с тешком муком преживљава сваки божји дан. Комшије тврде да су више гладни него сити, немају свој дом, а Богдан је инвалидски пензионер и на корак до колица због мултиплесклерозе. У животу га, кажу, држи само страх за своју осмогодишњу кћерку која му је све. ,,Тешко нам је заиста, остали смо без хране, ја без лекова. Лежем и устајем са страхом дал` ће ми дете имати бар јаје за доручак. Мени и није више до живота али не смем да паднем због ње. Много је везана за мене и не знам где би завршила да ми се нешто деси. Верујте, тај страх је јачи од смрти. Болестан сам од мултиплекслерозе а лекари се чуде како већ нисам у колицима. Прошле године сам морао на опоравак у бању јер сам био пао с ногу. Морао сам и њу да поведем јер је нисам имао куд” прича Богдан. Милена Томић је Богданова сусетка. Она каже да је задивљена колико пажње тај човек посвећује детету. ,,Ја је повремено чувам кад он западне болнице или оде на прегледе. Они се стварно муче и више су гладни него сити. Богдан сигурно, јер он неће да једе док не нахрани прво Кристину. Стварно им треба помоћ” - вели она. Луковићи живе као подстанари у кући, кирију нису платили од септембра. Намају од чега а напролеће ће морати да се негде иселе, каже Мирослав Златић чија је кућа прва до њих. ,,Погледајте ову кућу, продаје се за 50.000 евра. Огромна је и у њу би могле да се сместе три породице јер има посебне улазе. Стварно молим државу, општину или људе који имају да ово откупе јер би решили муку за три ивањичка социјална случаја. Ту је још 5 ари плаца па би могла да се сагради још једна стамбена зграда за такве породице. Мора неко само да се укључи, веома је решиво” - каже Златић. Сви они који желе да прискоче у помоћ Богдану и Кристини могу се јавити на телефон 064 28 48 701 Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Штрпце – Др Александар Лепосавић, научни истраживач чачанског Института за воћарство, сакупио је стотину књига и својим аутомобилом одвезао у Основну школу „Шарски одред” у општини Штрпце. Најјужнија српска села на Космету препуна су ђака јер у овом збегу (од укупно 13.600 становника 9.000 су Срби), школу учи чак 1.200 малишана и деце из православних породица.Лепосавић је на пут од 300 километара и врх планине која међи Јужну српску покрајину и Македонију кренуо са двојицом пријатеља, Војом Тошовићем, повртаром и сточаром из Радаљева код Ивањице и извештачем агенције РИНА. У Штрпцу, на 975 метара надморских, дочекани су од старих пријатеља као најрођенији. „Одушевљавају ме ови људи борбом за опстанак и никад ми није било тешко да пређем 600 километара тамо и овамо, да бисмо се видели и упитали за здравље” – казао је Лепосавић за агенцију РИНА.Као покретач овог сусрета, путовођа и возач он је домаћинима предао пакете са разнородним штивом, а међу насловима су били и шаховски приручници које нам је у Чачак, пре него што смо кренули, послао Милан – Ацо Милићевић, председник ШК „Београд” из српске прстонице. „Свака вам част што сте потегли на оволики пут по недобу, и као људима, нашим Србима, могу да вам кажем само: Хвала – рече, ређајући приложене књиге у својој канцеларији, Чедомир Николић, директор ОШ „Шарски одред” на Шари која има три школе, у Севцу, Брезовици (Јажинце) и Врбештици.Ту наставу похађа укупно 328 малишана, од предшколског узраста до осмог разреда. Друга школа ове општине, „Стаја Марковић” у Штрпцу, има 450 ученика, у варошици, затим у селима Беревце, Доња и Горња Битиња и Сушиће. ОШ „Рајко Урошевић” у Готовуши још 120.Средња школа „Јован Цвијић” у Штрпцу држи наставу за 420 ученика. „Имамо укупно око 1.200 малишана и средњошколаца. У Штрпцу ради и један вртић али не може да прими сву децу па ће ускоро у дворишту школе у Јажинцу почети градња другог. Влада Србије даће за то 40 милиона динара”, беседи директор Николић. Иначе, др Лепосавић већ десет година иде на југ Космета где са стручне стране помаже Србима на Шар планини око гајења малине. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Прибој - Топљење снега покренуло је у среду вече клизиште у месту Глишина вода, непосредно уз магистрални пут који спаја стари са новим делом Прибоја и железничком пругом Београд – Бар, што је угрозило функционисање друмског и железничког саобраћаја. На овом путу другог реда А191, друмски саобраћај се од средине марта прошле године одвија једном коловозном траком уз употребу светлосне сигнализације. Такође, клизиште је угрозило и двадесетак домаћинстава која се налазе у његовој непосредној близини. На лице места изашли су представници локалне самоуправе, полиције и одговорна лица из јавних установа како би сагледали компликовану ситуацију, коју је проузроковало померање тла. Начелник општинског Штаба за ванредне ситуације у граду на Лиму Борис Мрдовић каже да је ово деценијски проблем са којим се општина сусреће међутим и да она није кадра да га сама реши."Радници Дирекције за уређење градског земљишта уклонили су са кловоза земљу и камење које се вечерас обрушило. Међутим, на подзиду отвориле су се нове рупе па страхујемо од већег клизања које би могло да угрози и домаћинства и да потпуно прекине друмски и железнички саобраћај. Локална самоуправа није надлежна, нити је кадра да реши овај проблем о којем је обавештен републички Штаб за ванредне ситуације као и надлежне инспекцијске службе. Очекујемо помоћ стручних људи како би се сагледала цела ситуација и што пре реаговало”, казао је за „ПП Медију“ Борис Мрдовић, начелник општинског Штаба за ванредне ситуације. Клизање тла, прети да изазове пуцање водоводних цеви због чега би житељи старог дела Прибоја могли да остану без пијаће воде. Током целе ноћи надлежне службе и полиција дежураће у критичном појасу. РИНА/ ПП Медиа
Ивањица/РИНА/ - Седамдесетогодишњи Ивањичанин смртно је страдао вечерас око 20:00 часова у насељу Видик, када се саплео о решетку шахте а потом ударио главом о саобраћајни знак. Он је преминуо у Хитној помоћи где су покушали да му спасу живот. РИНА
Чачак /РИНА/ – Теретни воз који саобраћа на релацији Бјело Поље – Крагујевац, кренуо је из Чачка око 10 часова, а свој пролазак кроз Вапу најавио је звучним сигналом. Том приликом аутомобил Фијат “Пунто” налетео је на локомотиву воза и то на обележеном пружном прелазу. Возач “Пунта” није повређен, а на возилу је причињена материјална штета. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Чачак /РИНА/ - Како Глас западне Србије сазнаје јутрос у 4:50 избио је пожар у фирми „Екслузив ентеријери” у Миоковцима. Изгорела је хала за производњу брикета и столарска радионица. Ватра је захватила 400 квадратам, а брзом интервенцијом ватрогасаца пожар је локализован. Према сазнањима ГЗС интервенисало је седам ватрогасаца са три возила. Једно лице је задобило опекотине руку. Милисав Радовановић радник у фирми „Екслузив ентеријери” каже да је стигао око пола шест када га је власник предузећа, иначе његов брат, пробудио. „Учествовао сам у гашењу са ватрогасцима. На први поглед се видело да је доста машина уништено и оштећено као и готових производа, репроматеријала”, рекао је Радовановић у изјави за агенцију РИНА. Иначе, фирма „Екслузив ентеријери” бави се производњом екслузивне столарије и намештаја. Претежно раде за извоз. РИНА
Пријепоље – Мештани села Горња Косатица и после престанка снежних падавина одсечени су од света, јер су путеви завејани, а намети на појединим местима већи од пола метра. “Нигде никог нема да прође да прочисти бар главни пут до центра села. Овде живе стари и болесни људи, којима је ових дана био неопходан лекарски преглед и лекови, али на жалост нисмо могли да се пробијемо кроз сметове”, казао је за Глас западне Србије мештанин овог села Бранимир Матовић. Он истиче да су се обраћали председнику општине Пријепоље Драгољубу Зиндовићу, али да нису добили никакав одговор, те да су се потом обратили и званичницима у општини Нова Варош за коју су многи од њих везани послом.Према Матовићевим речима из општине Нова Варош кренуо је један камион са неопходним лековима за болесног Миломира Матовића али није успео да се пробије. Глас западне Србије/РИНА
Чачак /РИНА/ – У сали Градског већа данас је одржан састанак Јединице за имплементацију пројекта ФИДИК коме су присуствовали представници Шведске амбасаде, Шведске међународне развојне агенције СИДА, помоћник министра сектора за стратешко планирање пројекта Слободан Перовић и градоначелник града Чачка Милун Тодоровић. Повод састанка имплематиционе јединице односи на пројекат за пречишћавање отпадних вода за град Чачак. Тодоровић је том приликом изјавио да је Шведска задужена за израду техничке документације која би требала да буде завршена до краја 2019. и чија вредност износи 350.000 евра. ,,Оно што смо у октобру месецу потписали са министром Гораном Триваном јесте меморандум о разумевању. Обавезе града Чачка су да се обезбеди локацијски услови, грађевинска дозвола и да са “Водоводом” и “Комуналцем” учествује активно у техничким решењима. Захвалио би се министарству на 35 милиона које је инвестирало у прву фазу рекултивације и санације депоније Прелић. Јавни позив је у току и надамо се да ће 11. фебруара добити извођача и да ћемо аплицирати за другу фазу рекултивације несанитарне депоније Прелићи у Атеници”, рекао је Тодоровић. Градоначелник је додао да ће систем за пречишћавање вода и рекултивације депоније много значити како би Чачак постао зелени град. Помоћник министра сектора за стратешко планирање пројекта Слободан Перовић рекао је да је министарство у партнерству са градом спроводи неколико пројеката и да се ради на успостављању и унапређењу система за Регионални центар сакупљања “Дубоко”. ,,Од прошле године Чачак је корисник средстава за санацију-рекултивацију старе депоније “Прелићи” и очекујемо да тај уговор буде реализован ове године. Оно што нам је прва тема данашњег састанка имплематиционе једине, односно изградња посторојења, које се финансира из средстава предприсутних фондова Европске Уније. Тај пројекат за Чачак и Србију има велики значај. У Србији се прерађује испод 10 одсто отпадних вода и важно је не само за град, који ће унапредити укупно стање, унапредиће се квалитет живота, пољопривреда и постаће боља дестинација за инвестирање уколико имате постројење, али нам и значи у смислу достизања циљева и оно што смо поставили као националне циљеве у области прераде отпадних вода”, рекао је Перовић. Прва секретарка Шведске амбасаде Ida Reutersward изјавила је да су направљени први кораци у планирању изградње тог постројења које ће финансирати Европска унија и Шведска из својих извора. ,,Шведска је укључена у многе пројекте овог типа и поучени позитивним искуством са радошћу су прихватили сарадњу са градом Чачком. Како би се изградило постројење за пречишћавање отпадних вода потребно је пуно времена за изградњу, али се надам да ће све бити урађено по плану и пројекту”, рекла је Reutersward. Она додаје да Шведска финансира почетне фазе и што се тиче новца, али и како је рекла стручњака. ,,Највећи део посла морамо да урадимо ми и наши стручњаци, али да би испунили европске стандарде, који су високи морамо да подигнемо стандарде и достигнемо оне који су нам потребни, везано за улазак у ЕУ”, закључила је Прва секретарка Шведске амбасаде Ida Reutersward. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Лучани – На место начелника општинске управе у Лучанима постављена је Наташа Вујичић, досадашњи секретар Скупштине општине у овом месту. То је одлучено на првој седници Општинског већа новог сазива лучанског руководства. На другој седници Скупштине општине, такође прошлог петка, изгласан је и састав нових управних одбора јавних установа. За Дом здравља у Лучанима то су Милорад Петковић из ове варошице (за председника), Александар Богићевић такође из Лучана (заменик), а као чланови Славко Анђелић из Гуче, др Драгана Благојевић из Лучана и Мица Обренић из Котраже, у име запослених. Нови састав Управног одбора Туристичке организације: Зоран Д. Пантелић из Лучана (председник), Слободан Ковачевић из Лучана (заменик), Никола Симеуновић из Лучана, Наташа Краговић из Лучана и Маријана Луковић као представник запослених. У Управни одбор Културног центра изабрани су: Слободан Вељовић из Чачка (председник), Мирко Дуканац из Вучковице (заменик), Саша Луковић из Виче, Весна Нешовановић из Котраже, Наташа Мајсторовић из Пухова, а као представници запослених Тамара Белошевић из Чачка и Марија Неранџић из Гуче. Регионална информативно новинска агениција РИНА
Aгенција за безбедност саобраћаја и Комисија за безбедност саобраћаја општине Бајина Башта реализују кампању „Ум на друм“ усмерену ка младима. Циљ кампање је смањење последица саобраћаних незгода у којима учествују млади, формирање исправних ставова, проширивање знања, као и кориговање небезбедног понашања у саобраћају код младих. Слоганом кампање „Ум на друм“ се апелује на промишљено доношење одлука младих у саобраћају. Кампању прате видео спотови, активности на друштвеним мрежама, трибине које се реализују у средњим школама и друге активности које су младима атрактивне. РИНА
Чачак/Чајетина - И Београд и Златибор ће ускоро моћи да се похвале гондолом. Међутим, према речима председника општине Чајетина Милана Стаматовића златиборска је дужа а јефтинија. „Гондола златиборска и београдска имају исту опрему, и почетна и завршна станица нам је иста, само што ми имамо и међустаницу. Београдска гондола је један километар и има шест стубова, а златиборска 36 стубова, јер је у питању девет километара и терен је много захтевнији и тежи. Међутим, београдска је скупља. Кошта ће 17 милиона евра, док је златиборска 13”, рекао је Стаматовић јуче у Чачку приликом отварања страначке канцеларије „Здрава Србија”. Он је рекао да су имали прозивке због документације, а да се на сајту београдске гондоле може видети да немају ни студију оправданости ни идејно решење па се не зна на основу чега су израчунали колико ће коштати. Стаматовић тврди да многе ствари у београдској гондоли нису дефинисане, првенствено квадратура објекта. „Такође оно што се ми питамо, зашто у изградњи њихове гондоле учествују сви грађани, а ми нашу сами финансирамо. Зашто министарство туризма и остала министарства, дају пола новца за београдску гондолу, зашто је Београђани само не плате ако желе да је имају. Исто тако грађани Србије издвајају за постројење за прераду отпадних вода у Београду 200 милиона евра, а на Златибору га ми правимо из сопственог буџета. То су питања из унутрашњост, за које ћемо тражити одговор и будити свест грађана. Ми из западне Србије не треба да финансирамо неке градске пројекте, можемо националне. Гондола у Београду то није, пре би национални пројекат требало да буде гондола на Златибору јер је девет пута дужа од београдске”, казао је Стаматовић. Директорка ЈП „Голд гондола” Бојана Божанић рекла је да би требало ове године да се возимо гондолом на Златибору. „Општина Чајетина је завршила већ три фазе. Комплетирали смо почетну и последњу станицу и подигли 19 стубова. Преостало је још да урaдимо међустаницу која се налази поред Рибничког језера на половини трасе и да се подигне још 11 стубова од међустанице до врха Торника. Још увек техничка документација није готова, мада су имовинско - правни односу завршени у оној мери у којој је то потребно. Постоје неки бирократски проблеми који нас спречавају да поднесемо захтев за грађевинску дозволу. Вероватно то има везе и са политиком и нашом позицијом, односно опозицијом у којој се налазимо. Проблеми на које наилазимо су процедуралне природе и све је доста замршено, иако имамо Решење о утврђеном јавном интересу за изградњу гондоле и уверавања да ће то све бити најбрже могуће завршено. Међутим, само оно што је било до Општине Чајетина је урађено а сада чекамо да се процедуре заврше у Министарству финансија, Републичком геодетском заводу и у Управном суду како би се у септембру возили гондолом”, закључила је Божанић. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак – Српски патријарх мора бити уз народ, а не да држи страну председнику Александру Вучићу. Није требало да се оглашава у јавности и буде против протеста, јер патријарх треба да стоји уз грађане и никако да брани поједине политичке опције. То не би требало да буде његова и улога цркве”, рекао је Милан Стаматовић, председник ИО Здрава Србија након отварања просторија странке у Чачку. “Ми подржавамо протесте, јер желимо смену ове власти и желимо демократске, фер и поштене изборе. Отварањем канцеларија у Чачку крећемо у реализацију наших циљева. Боримо се за децентрализацију и за обичног човека. Не желимо нове лидерске странке, већ да пробудимо грађане и убедимо их да је све у њиховим рукама. Не желимо партије у којима се истичу појединици, већ оне у којима учествују обични грађани. У Београду јесте моћ, али све промене су кренуле из малих средина. Знам да има много Чачана који желе да промене тренутно стање, а ми смо ту да им докажемо да су промене могуће”, казао је Стаматовић. На отварању канцеларије Здраве Србије у Чачку, присутнима се обратила и Снежана Азањац која је изразила задовољство што ће поред Ужица, Краљева и Врњачке Бање, присталице Здраве Србије и у граду на Морави имати своје просторије. “Ова партија има здраву патриотску орјентацију. Њен циљ је развијање општина и градова у унутрашњости и равноправан развој свих регија, тако да Чачак неће изостати из њиховог плана”, изјавила је Снежана Азањац. РИНА
Чачак - Како агенција РИНА сазнаје у Чачку је упуцан адвокат П. Ђ. у својој канцеларији. Место догађаја обезбеђује полиција, а повређени је пребачен у Општу болницу Чачак. „Примљен је у болницу за сада у стабилном стању , са устрелном раном на предњем трбушном зиду. Урађена је дијагностика, и примљен је у јединицу интезивног лечења. У току је даље збрињавање. За сада није животно угрожен”, рекла је за агенцију РИНА пр болнице др Биљана Кочовић. Полиција је ухапсила осумњиченог Милана Јовановића (68). ПУ Чачак издала је саопштење у коме се потврђује да је ухапшен М.Ј. (1950) из Чачка, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело убиство у покушају. Сумња се да је он данас, хицем из ватреног оружја ранио шездесетдеветогодишњег адвоката у његовој адвокатској канцеларији, у Улици Бате Јанковића у Чачку. Осумњиченом је по одобрењу вишег јавног тужиоца у Чачку, одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву. РИНА
Нова Варош - У духу светосавља, ломљењем славског колача, ученици и наставно особље Основне школе „Момир Пуцаревић” из нововарошког села Акмачићи, пригодним културно спортским програмом у извођењу ђака обележили су школску славу Саветог Саву. Стална миграција становништва из села у град није заобишла ни ову средину, некада се у школским клупама ове школе налазило далеко више ђака, него што их је сада, свега 53. И ако велики број њих сваки дан превали и по неколико километара како би стигао у школске клупе, ови малишани не заостају ни по чему за својим вршњацима из града. Савиндан је дан када се ђаци и наставници у школама окрећу лику и делу светитеља Саве, дан када све школе у Србији и све српске школе у свету славе свог светитеља, заштитника школа, ученика и њихових учитеља. Тако је било и у Акмачићима упркос снегу који досеже висину већу од пола метра, где је Основна школа „Момир Пуцаревић” обележила школску славу. У поздравном говору ученица четвртог разреда Аница Лојаничић поздравила је госте који су и поред виском снега стигли на школску светковину. „Наша школа данас слави, свечари смо ми, пуни среће и радости, добро дошли сви”, поносно је рецитовала Аница.Планински услови, и снег нису омели малишане да покажу своје вештине и креације. Школски психолог Даринка Обућина каже да ови мали горштаци не заостају у чему за вршњацима из града. „Баш као у целој земљи и наши малишани обележавају школску славу. Поред представе коју су сами припремили за родитеље и госте показаће и умеће и познавање каратеа, чије вештине су учили од својих учитеља”,истиче Обућина. Смештена на падинама Златара, школа у Акмачићима једна је од најстаријих у општини, похађају је деца из шест села. Поред матичне школе настава се организује и у три издвојена одељења Виловима, Радијевићима и Дрмановићима. Директор ове образовне установе Радисав Татовић каже да ђаци и наставници имају добре услове за рад те да се последњих година и број деце повећава што свакако радује. „Број ученика у минулој деценији био је у опадању, међутим радује чињеница да је у последње две године приметан раст броја ђака”, наглашава Радисав.Поред представе и такмичења у каратеу, ђаци су припремили и креативну изложбу цртежа. Фирма „Сложна браћа” даривала је пригодним поклон пакетићима сваког школарца, укључујући и будуће прваке. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак – У организацији шах клуба Борац и Удружења пензионера у просторијама месне заједнице 3. децембар, јуче је одржан Светосавски шаховски турнир. За учешће на турниру пријавило се 40 такмичара, узраста до 12 година, из чачанских основних школа “Драгиша Мишовић”, “Вук Караџић”, “Свети Сава”, Милица Павловић, као и из основних школа у Прељини и Заблаћу. На турниру је одиграно седам кола, компјутерско паровање, швајцарски систем. Првопласирана три играча добили су пехаре и специјалне медаље. Пехаре су освојили ученици основне школе “Драгиша Мишовић” Прво место: Филип Стефановић 6 поена Друго место: Миљко Чакаревић 5.5 поена Треће место: Андрија Ђоковић. 5.5 поена Медаље су добили: Вукашин Николић - најмлађи пионир (ОШ Прељина) Даница Станојевић - најмлађ пионирска (ОШ “Драгиша Мишовић”) Богдан Радмилац - фер плеј (ош “Драгиша Мишовић”) Душан Јовановић - достојанствен наступ (ОШ “Драгиша Мишовић”) Милош Новаковић - најлепша партија (ОШ “Милица Павловић”) Алекса Димитријевић - закаснели наступ (уместо у 12.15 часова, појавио се у 15 часова) (ОШ “Драгиша Мишовић”) Судије турнира и турнирски одбор чинили су чланови шах клуба Борац: Радоје Ирижанин – фиде мајстор, Петар Матовић – фиде мајстор и Иван Димитријевић – мајсторски кандидат. Организацију је припомогла Адвокатска канцеларија Ћаловић - Иван Ћаловић и пекара "Национал". РИНА
Српски покрет Двери ће 10. марта у Дому синдиката обележити 20 година од када су три студента српског језика покренула часопис Двери српске, док данас ова партија представља највећи опозициони блок у Србији.„Двери су и парламентарна странка која верује да је патриотизам борба за пристојан и нормалан живот сваког грађанина Србије. Од студентског часописа и трибина на Машинском факултету, преко породичних шетњи и барикада на КиМ, до запаженог опозиционог рада у парламенту и учешћа на протестима променило се много али су идеја и циљ остали исти.Идеја да политика у овој земљи може бити другачија. Идеја да политиком треба да се баве они који воле своју земљу и који неће злоупотребљавати положај на личну корист.Циљ да изградимо Србију као слободну земљу која подједнако брине о својим националним интересима и интересима свих својих грађана, која економију гради на принципима економског патриотизма и која породичну политику схвата као приоритет. На овај велики јубилеј с поносом можемо да кажемо да су Двери израсле у озбиљну умерено конзервативну странку без које више није могуће замислити политичку сцену у Србији. У странку која је опозиција овој лошој власти али никако опозиција држави и странку која подједнако брине о традиционалним вредностима српског народа које треба неговати и о вредностима правде, слободе и демократије за које се треба борити.Велика свечаност поводом овог јубилеја биће уприличена 10. марта у Дому синдиката, а одбори Двери су данас и јуче традиционално обележили Светог Саву у својим просторијама.” Инфо служба Двери
Мрчајевци – У најлепшем селу Шумадије завичајци су јуче обележили улазак Миљка Стојановића у 101. годину и ово је ваљда једни случај да је нека месна заједница прославила дан рођења свог обичног становника. И необичног истовремено, утолико што је Миљко најстарији житељ овог дела Шумадије, тих и одмерен старац који је на славље, додуше, приспео ослањајући се на унуку са једне и штап са друге стране. „Добар живот се састоји од рада са задовољством, али требало је водити рачуна да оно што се ради не буде на штету. А здравље? У стотој години нема здравља. Радио сам тако да ми ништа не буде тешко. Сад сам поносан на унуке, како да не бих био. Имати пород добар то је право задовољство” рекао је Миљко Стојановић за агенцију РИНА. Ручак је слављенику припремљен у ћевабџиници код Пера Арнаутовића у средишту Мрчајеваца. У оној главном пролазу кроз село, улици која носи име по Миљковом брату, Милоју Стојановићу, који је као комуниста стрељан на Бањици почетком Другог светског рата. И други Миљков брат, Бошко, такође старији, страдао је 1943. у немачкој одмазди „сто за једнога”, а стогодишњак је вратио живу главу из немачког заробљеништва. - Тата је служио војску 1941. у Карловцу у Хрватској, и кад је наша држава капитулирала био је негде ван касарне, на задатку како курир. Имао је, међутим, у шиљелу ушивену потврду да је војник, тада су га Немци заробили, држали две године у немачком логору, па још две је радио као роб код неког сељака тамо – приповеда млађа Миљкова кћи, Љубинка Каровић, која живи и службује у Београду. На рођендан је приспела и друга Миљкова кћи, Цана Рајић из Крушевца, дошло је и све четворо унучади па реч по реч, дознадосмо да су сви, обе кћери и унуци, завршили восоке школе. Права, економију, информатику или архитектуру. - Тата је после рата радио као рачуновођа по предузећима у Мрчајевцима, Чачку, Краљеву и Крагујевцу и од 2006, кад је мама умрла, живи овде сам. Сестра и ја наизменично га посећујемо сваке седмице, преко дана долази му домаћица, али живи сам- вели Љубинка. Ћутљив и благородан, Миљко је у једном даху одувао све три свеће на слављеничком колачу, а пре тога је у овој лепој ашчиници стигло послужење, најбољи ћевапчићи које Шумадија има. Ко је ту, међу нас 25, домаћин а ко гост, тешко је било разабрати, кад се народ мало расприча. Одборник у Скупштини Чачка, Љубиша Спасовић, са диком вели да су Мрчајевци проглашени за варошицу још 1926. године („Испуњавали смо услове, да имамо школу, цркву и осам хектара своје земље”), док Радослав Богићевић, доктор ветерине и председник Савета МЗ приповеда: „Сваког јутра Миљко среди своје двориште, покупи папириће који долете са овог дела Ибарске магистрале и има једну од најуређенијих авлија у селу”. Ту су, за неколико столова, седели и људи који су на свој начин обележили последње деценије Мрчајеваца: велемајстори у кувању свадбарског кушпуса, Милун Тошић и Миодраг Вучинић Пипера, Миодраг Милошевић Ћопо, некад председник Општинског комитета СК у Чачку, Боле Лукић, ранији потпредсадник општине Чачак, Милорад Јевђовић, данас заменик председника Скупштине града Чачка, Момчило Вујовић, некад председник села. Сви завичајци. И сви су Миљку пружили десницу, пожелевши: жив био, на многаја љета. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Слатина код Чачка – У једном од највећих села чачанског краја данас је, на Светога Саву, свечано обележена школска слава и у спортској дворани ОШ „Бранислав Петровић” у Слатини окупило се 500 ђака и њихових родитеља, пристиглих из овог и још осам околних села између Јелице и Западне Мораве. Многи су се пробили кроз сметове како би присуствовали свечаности која ће многим малишанима остати навек у памћењу. - Честитам вам свима школску славу Славу Светог Саву и желим да у овој години имамо још боље резултате и боље услове рада. Надамо се и радујемо се тим данима. Посебно се захваљујем домаћинима данашње славе, Ивану Минићу из Мршинаца и Милошу Урошевићу из Слатине што су се потрудили да достојно обележимо овај дан и наставимо традицију наших предака – казао је за агенцију РИНА Лазар Чикириз, директор ОШ „Бранислав Петровић” у овом поморавском селу. Школа иима 310 ученика из девет села овог краја и на Благовести, 7. априла ове године, обележиће 150 година д оснивања. Школска слава обележена је и у свим другим местима на подручју Чачка, свуда уз пригодан програм и у међусобној слози. Савиндан је као школска слава установљен, иначе, 1840. године на предлог Атанасија Николића, управника Лицеја из Крагујевца и обележавана је као школска слава све до 1945. кад су комунисти тај обичај укинули. За славу је враћен 1990. године. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Чачак/РИНА/ - У Чачку се тренутно искључиво ради чишћење приоритетних путних праваца који су предвиђени планом и програмом, рекао је за агенцију РИНА Начелник штаба за ванредне ситуација Града Чачка Братислав Зечевић.„До сада је на територији града Чачка искључиво бацана со, међутим били смо принуђени да укључимо и ризлу, јер није било ефекта”, казао је Зечевић. Он је додао да постоји и телефон 032/0800-112 који је дежуран 24 сата и где ако је потребно са екипама патронаже и хитне помоћи иде и Јединица цивилне заштите и опште намене на терен, поготову на сеоским подручјима. Зечевић наводи да је укључена и ПУ Чачак као и Ватрогасно - спасилачка чета. РИНА
Пријепоље/Сјеница - На путу од Аљиновића ка Сјеници чистач је слетео са пута док је уклањао снег са саобраћјнице, којег је на путу било више од 10 центиметра. Снег већ непрестално пада 24 сата и ствара велике проблеме на свим путним правцима западне Србије. ГЗС
Primajte najnovije vesti direktno na email
