Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 25517 objavljenih
Čačak - Grad Čačak poznat je kao grad košarke, ali u poslednjih deset godina on se sa razlogom može nazvati i gradom murala. Zahvaljujići kreativnim i talentovanim ljudima mnogi stari zidovi i fasade dobili su novo, prelepo ruho koje prepoznaju građani ali i posetioci iz svih krajeva Srbije. Deset godina festivala Dani urbane kulture, u okviru kog su murali i nastali obeleženo je jedinstvenom retrospektivnom izložbom pokazujući značaj DUK-a kao jednog od najpoznatijih street art festivala u regionu.
Kragujevac – Tokom prethodna 24 sata ekipe Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac obavile su ukupno 47 terenskih intervencija – 33 tokom dana i 14 u noćnim satima.
Čajetina - Selo Mačkat u Čajetini će početkom februara 2026.
Priboj – U selu Penezići, udaljenom oko 30 kilometara od Priboja, dogodila se velika tragedija kada je u požaru do temelja izgorela porodična kuća Milojka Joksimovića. Vatrena stihija izbila je oko tri sata ujutru i za svega nekoliko minuta progutala sve što je godinama stvarano.
Novi Pazar – U centru Novog Pazara jutros se odigrala prava drama kada je izvršeno teško razbojništvo u jednoj zlatari, a osumnjičeni napadač je, prema najnovijim informacijama, ubrzo nakon toga uhapšen.
Čačak – Tokom večernjih sati na magistralnom putu Čačak - Požega, u mestu Pakovraće, došlo je do teže saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovalo najmanje jedno putničko vozilo.
Kladovo - Opština Kladovo je iz svog budžeta izdvojila sredstva za izgradnju novog padel terena, sa ciljem da deci, rekreativcima i aktivnim sportistima obezbedi savremene uslove za bavljenje sportom i rekreacijom.
Čačak – Omiljeni deo grada skoro svih stanovnika Čačka jeste obala reke Morave i gradska plaža. To je mesto okupljanja i druženja ne samo u letnjim već i u zimskim mesecima, a u pedprazničnim i prazničnim danima ta lokacija sija posebnim sjajem zahvaljujući posebnoj dekoraciji. I ove godine, sa prvim danima zime u Čačak stiže i „Zimska čarolija” u okviru koje je planiran bogat sadržaj posebno za najmlađe sugrađane.
Tivat - Službenici Regionalnog centra bezbednosti “Jug” – Odeljenja bezbednosti Tivat, podneli su Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru krivičnu prijavu protiv Podgoričanina I.K. (44) zbog sumnje da je, na štetu jednog lica iz Tivta, izvršio krivično delo prevara.
Novi Pazar – Tokom jutarnjih sati došlo je do teškog razbojništva u centru Novog Pazara kada je nepoznati muškarac upao u zlataru i pod pretnjom oružjem odneo veću količinu zlata.
Kraljevo – Nova deonica auto puta E761, poznatijeg kao Moravski koridor, biće puštena u saobraćaj u četvrtak 25. decembra. U saobraćaj se pušta deo auto puta na pravcu Pojate – Preljina, od denivelisane raskrsnice Vrnjačka Banja do denivelisane raskrsnice Vrba, u ukupnoj dužini od 13,78 kilometara.
Lučani - U trenutku kada se širom Srbije sve više govori o zagađenju vazduha i rastu troškova grejanja, opština Lučani raspisala je dva javna poziva namenjena unapređenju energetske efikasnosti domaćinstava i zaštiti životne sredine. Kako je istakla Vesna Stambolić, predsednica Skupštine opštine Lučani, lokalna samouprava ove mere sprovodi u saradnji sa resornim ministarstvima, sa ciljem da se građanima omogući konkretna i dugoročna pomoć.
.jpg)
Žabljak – Nakon tragičnog događaja na skijalištu Savin kuk na Žabljaku kada je na žičari stradao nemački državljanin, direktor Turističkog centra Durmitor, Marinko Purić, podneo je ostavku na tu funkciju.
Čačak – Tim Ministarstva turizma i omladine, zajedno sa implementacionim partnerima, OPENS-om i Nacionalnom asocijacijom kancelarija za mlade predstavio je dva kapitalna projekta od nacionalnog značaja, „Prestonica mladih” i „Omladinski prostori”.
Kragujevac – Tokom prethodna 24 sata ekipe Zavoda za urgentnu medicinu u Kragujevcu obavile su 55 terenskih intervencija i to 32 tokom dana i 23 tokom noći. Intervencija na javnom mestu bilo je ukupno 10.
Obrenovac - Na auto putu Miloš Veliki, u smeru od Beograda ka Čačku, danas popodne došlo je do saobraćajne nezgode u preticajnoj traci u kojoj su učestvovala dva putnička vozila.
Prijepolje – Iako sve više mladih ide u gradove u potrazi za poslovima modernog doba sa fokusom na rad u kancelarijama, iz Prijepolja stiže potpuno drugačija slika. Grupa mladih ljudi nije se libila da zavrne rukave i svoj rad usmeri na štalu i stočarstvo.
Gornji Milanovac - Radovi na uređenju korita reke Despotovice u Gornjem Milanovcu, u okviru projekta koji finansira Republika Srbija, trenutno su u toku. Zbog radova na uređenju korita i izgradnji pešačkih staza, od utorka, 23.12.2025. godine, biće zatvorena pristupna saobraćajnica sportskoj hali „Breza“ iz pravca JKP „Gornji Milanovac“.
Nova Varoš -Guslarski zanat jedan je od najstarijih tradicionalnih zanata na Balkanu i predstavlja spoj umetnosti, strpljenja i duboke duhovne povezanosti sa tradicijom. Izrada gusala osiim što je ručni rad, može se reći da je je čin očuvanja identiteta, istorije i epskog pamćenja srpskog naroda. Svaki komad drveta u rukama majstora postaje priča o prošlim vremenima, o junaštvu, porodici i slobodi. Ovaj zanat se sa pažnjom i poštovanjem prenosi s kolena na koleno, a danas ga čuvaju tek retki posvećenici, poput Milića šaponjića sa planine Zlatar. Sa padina Zlatara, gde se tradicija i priroda prepliću, Milić šaponjić već četiri decenije izrađuje gusle, koje pre svega simbolizuju istoriju veru i narodni duh. On je i narodni guslar i majstor zanata, a njegove gusle danas se nalaze širom sveta, čak i u prestižnim kolekcijama. „Sve kreće iz porodice. Prvi put sam čuo gusle kao mali i one su u meni probudile veliko interesovanje. U mom selu svaki stariji čovek znao je da zagusla, za slavu, svečanost, tugu ili radost. Gusle su naš saborni instrument, oko njih se okupljamo, dogovaramo, veselimo, žalimo i slavimo. Prve gusle sam napravio sa dvadeset godina, a srećom, one su odmah dospele u ruke afirmisanih guslara. To mi je bio znak da sam na pravom putu, Božiji dar," priča Milić. Njegove gusle danas putuju svetom, od Srbije do inostranstva. „Za ovih četrdeset godina izradio sam više od dve i po hiljade gusala. Nisam sve beležio, ni slikao, ali tvrdim da bih po broju mogao konkurisati za Ginisovu knjigu rekorda. Moje gusle su stigle do raznih kontinenata, pa čak i do carske palate u Topoli," kaže sa osmehom majstor šaponjić. Za izradu gusala koristi isključivo pažljivo odabrano javorovo drvo. „To drvo mora da zvoni kada se kucne, ne sme da bude tupog zvuka. Gusle su gudački instrument, kao i violina, i izbor drveta je presudan. Dekoracije na njima, glava kozoroga, orao, manastiri ili pleteni ornamenti, nose duboku simboliku. Nekada su Srbi nosili gusle i po zbegovima, skrivajući ih ispod odore da bi ih sačuvali. Danas se prave u različitim dimenzijama, a mnogi poručuju i gusle koje drže pored ikona," objašnjava on. Izrada jednih gusala, prema njegovim rečima, traje oko deset dana, ali vreme zavisi od inspiracije i posvećenosti. „Ne mogu svaki dan da radim po ceo dan, gusle traže mir i energiju. Nekada radim po par sati, pa stanem. Za jednostavnije modele potrebno je četiri do pet dana, dok zahtevnije, sa bogatom rezbarijom, radim i duže," ističe šaponjić. Cena gusala, kaže, nije presudna, jer svaka nosi dušu umetnika. „Jednostavnije koštaju oko 300 evra, dok bogato ukrašene idu i do 500. Ali vrednost nije u novcu, gusle pričaju priču našeg naroda. One su bile glas tuge i radosti, prenosile su kroz vekove pesmu, istoriju i pamćenje. One su svedok naše vere, borbe i opstanka," kaže Milić. Njegov sin, Stefan šaponjić, tridesetogodišnjak koji je diplomirao uz gusle, naslednik je ove porodične tradicije. „Gusle su koren mog identiteta i svega što jesam. Iako sam profesionalni sportista i diplomirani politikolog, odlučio sam da pišem o njima, o guslama kao atributu srpskog nacionalnog identiteta u doba globalizacije. One su deo mene, i želim da nastavim očevim putem, jer zanati se vraćaju, a gusle su duhovna snaga našeg naroda," kaže Stefan. Gusle su oduvek bile duhovni vodič kroz istoriju srpskog naroda, pesma o borbi i slobodi, i most između prošlosti i budućnosti. U rukama majstora poput Milića šaponjića one oživljavaju priče koje ne smeju biti zaboravljene. Njihov zvuk podseća da je tradicija živa sve dok ima onih koji je čuvaju, poštuju i prenose sa ljubavlju. Ovaj medijski sadržaj deo je projekta ,,Vešte ruke zanatlija zapadne Srbije", u produkciji ,,4N Studija", pripremljen za novinsku agenciju RINA.
.jpg)
Aleksandrovac - Polovinom prošlog veka, u selu Mrmoš kod Aleksandrovca, rođen je Milan Živković Žilijen. Čovek koga zovu i profesor, i doktor, i proka pronalazač.
Primajte najnovije vesti direktno na email
