Čačak - Moždani udar postao je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, sa alarmantnim statistikama koje pokazuju da se svakih 15 minuta neko suočava sa ovim ozbiljnim zdravstvenim stanjem, dok na svakih sat vremena jedna osoba izgubi život. Iako se dugo verovalo da je reč o bolesti starijih, poslednjih godina sve češće pogađa i ljude između 18 i 50 godina.
Čačak - Moždani udar postao je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, sa alarmantnim statistikama koje pokazuju da se svakih 15 minuta neko suočava sa ovim ozbiljnim zdravstvenim stanjem, dok na svakih sat vremena jedna osoba izgubi život. Iako se dugo verovalo da je reč o bolesti starijih, poslednjih godina sve češće pogađa i ljude između 18 i 50 godina.
- Simptomi moždanog udara mi ćemo prepoznati po vrtoglavici, glavobolji, mučnini. Vrlo često se kod pacijenata javlja nemogućnost adekvatne artikulacije, znači govor može biti usporen ili ne mogu da izgovore neku reč kako treba“, objasnila je za RINU doktorka Slađana Rajčević iz Doma zdravlja u Čačku.
Dodala je da u težim slučajevima može doći i do oduzetosti dela tela.
- Nemogućnost da čovek bude stabilan, da ima koordinisane pokrete, da bude blago dezorijentisan, može imati problem sa vidom, može imati duple slike, dodaje doktorka
Doktorka naglašava da je u ovakvim situacijama najvažnija brza reakcija. U tim situacijama ne sme da se gubi vreme, nego se pacijent odmah šalje na neurologiju, da neurolog odradi neurologski pregled, da se uradi dopunska dijagnostika, vrlo često se radi ili Dopler ili se radi skener.
Razlika između ishemijskog i hemoragijskog moždanog udara mora se brzo utvrditi da bi pacijent što pre dobio adekvatnu terapiju.
- Komentarišem time da verovatno svi, pogotovo mlađi ljudi, su izloženi dosta i stresu, ali nije to osnova. Osnova je pre svega jedan loš način života, loša ishrana, sve veća prisutnost gojaznosti, onda deca i mlađi ljudi su vezani za sedeći posao, znači manjak fizičke aktivnosti“, kaže doktorka.
Dodaje i da genetika ima značajnu ulogu:
- Imamo te faktore na koje možemo uticati – na gojaznost, na ishranu i na fizičku aktivnost – i to možemo menjati. Ali neke stvari i neku genetiku ne možemo, poručila je Rajčević.
Kada je u pitanju oporavak sve zavisi od individualnog stanja pacijenta, od njegovih godina, da li ima udruženih bolesti poput dijabetsa, povišenog pritiska i srčanih bolesti. Sve to ima uticaja na oporavak.“
- Preventiva, odnosno redovni lekarski pregledi i zdraviji način života sigurno mogu sprečiti moždani udar, zaključila je doktorka.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
2 fotografija
