Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da se nada odlaganju sankcija NIS-u i do tri meseca. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da postoji većinsko rusko vlasništvo, a američka strana to tretira kao kompletno vlasništvo - Gaspromnjeft i Gasprom kao majka firma imaju preko 50 odsto, a njihov zahtev je da se spusti ispod 50 odsto, a to nije urađeno, piše RTS.
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da se nada odlaganju sankcija NIS-u i do tri meseca. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da postoji većinsko rusko vlasništvo, a američka strana to tretira kao kompletno vlasništvo - Gaspromnjeft i Gasprom kao majka firma imaju preko 50 odsto, a njihov zahtev je da se spusti ispod 50 odsto, a to nije urađeno, piše RTS.
U ponoć, odnosno sutra u 6 sati ujutro po našem vremenu ističe rok za primenu američkih sankcija NIS-u zbog ruskog vlasništva. Prvobitno Naftna industrija Srbije je tražila odlaganje na tri meseca, a vašingtonska administracija ih prolongirala samo na mesec dana.
Do odluke američke administracije dele nas sati. Predsednik Aleksandar Vučić kaže da u pregovorima nema nikakve promene u američkom stavu.
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je za RTS da očekuje da će biti produžen rok za uvođenje američkih sankcija Naftne industrije Srbije, kao i da se može očekivati i više od 30 dana odlaganja.
"Može se desiti da dobijemo produženje i do tri meseca. Znači, ako mene pitate, ja se sad kockam i sa svojom, da kažem, profesionalnom karijerom, ali nešto moramo da kažemo, ne da umirim javnost, sutra ujutru u šest sati znaćemo sve. Dobićemo produženje od mesec dana do tri meseca. To je moja prognoza", kaže Bajatović.
Kako naglašava, najnovije informacije o sankcijama NIS-u biće poznate sutra ujutru u 6 sati, nakon poslednjih konsultacija između advokata NIS-a i Vlade Srbije.
"Sutra, ujutru, u 6 sati ćemo znati sve. Danas će biti poslednji razgovor advokata Naftne industrije Srbije i Vlade Republike Srbije. Vlada je uputila pismo, kao što znate, ponovo nas je podržala mađarska vlada. Uloga Janafa, zbog njihovih interesa je, konstruktivna u ovom delu i prosto mi sad čekamo. Sutra ujutro oko 6 sati pretpostavljam da ćemo znati sve", kaže Bajatović.
Bajatović je objasnio da su sankcije trenutno jedan od najvećih izazova za naftnu industriju, ali da su u toku napori da se dođe do povoljenog rešenja.
Napomenuo je da je već došlo do jednog odlaganja sankcija, a da su promenjeni i vlasnički odnos NIS-a, s obzirom na smanjenje udela Gazproma u kompaniji.
"Prethodno smo dobili odlaganje, ali političke sankcije mogu biti nepredvidive. Dok pravno gledano, ova promena vlasničkih struktura NIS-a trebalo bi da bude dovoljno da izbegnemo sankcije, mi očekujemo da ćete biti potrebni", navodi se. Bajatović.
On je podsetio da je Gazprom sada vlasnik samo 11 odsto NIS-a, dok Srbija ima oko 30 odsto, što bi trebalo da bude dovoljno u skladu sa propisima koji se odnose na sankcije.
Ukoliko se sankcije ne odlože, Bajatović ističe da će u Srbiji biti dovoljno nafte i goriva. NIS je, kako je najavio, dobro snabdeven. Istakao je da su sve zalihe nafte pune i da će biti naftnih derivata na pumpama, nezavisno od američke odluke.
Bajatović je izjavio da Srbija ima dovoljno devize u Narodnoj Banci Srbije da u narednih pet godina kupujemo sve naftne derivate na tržištu pod uslovom da se obezbedi logistika.
Međutim, upozorava da povlačenje deviza iz deviznog trezora može imati ozbiljne ekonomske posledice, kao što su oslabljenje ekonomije, porast inflacije, rast nezaposlenosti i smanjenje stranih investicija.
Napominje da pitanje NIS-a nije samo pitanje snabdevanja naftom, već i kako to utiče na celokupnu ekonomsku situaciju u Srbiji.
"Mi imamo dovoljno deviza u Narodnoj Banci Srbije da u narednih pet godina kupujemo sve naftne derivate na tržištu oko nas ako možemo da obezbedimo logistiku i da ne ostanemo bez goriva i da nema poremećaja na tržištu i da ostanu isto dobre cene. Ali onda vi vadite devize iz vašeg trezora, ekonomski slabite, imate slabiju ekonomiju, to će povući inflaciju, rašće cene, rašće nezaposlenost, već imamo manje strane investicije. Dakle, pitanje NIS-a za Srbiju nije samo pitanje da li mi možemo da uvezemo naftu i da li možemo da je preradimo, nego šta se dešava sa ukupnom ekonomijom Republike Srbije", kaže Bajatović.
Prema Bajatoviću, jedan od najvažnijih koraka u rešavanju ovog problema je izrada akcionog plana koji će definisati mere koje će Srbija preduzeti u slučaju da se ipak sankcije.
Po njegovom mišljenju, najbolji scenario bi bio da se dobije odlaganje od mesec dana do tri meseca, a za to će biti potrebna aktivna uloga srpske vlade i kontinuirani razgovori sa Rusijom i Amerikom.
Bajatović je na kraju najavio da će, ukoliko se sankcije uvedu, Srbija učini sve da osigura stabilnost energetskog tržišta i izbegne vreme koje bi moglo da utiče na ekonomiju.
Dok se situacija ne razjasni, Bajatović je uverio javnost da će država nastaviti da kontroliše cene goriva kako bi izbegla inflaciju i ekonomske probleme u zemlji.
"Naša prva obaveza je da zadržimo kontrolu nad cenama i da sprečimo bilo kakve negativne efekte po ekonomiji", zaključio je Bajatović.
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da rok kojim se odlažu sankcije nije istekao, tako da postoji i dalje šansa i posle roka može se doneti odluka o odlaganju sankcija.
Prema njegovim rečima, nije se ništa desilo u vlasničkoj transformaciji, u promeni vlasništva. Smatra da će doći do uvođenja sankcija, odnosno da neće doći do produženja.
"Jasno je da postoji većinsko rusko vlasništvo, američka strana to tretira kao kompletno vlasništvo, 'Gaspromnjeft' i 'Gasprom' kao majka firma imaju preko 50 odsto, a njihov zahtev je da se spusti ispod 50 odsto a to nije urađeno", napominje Marković.
"NIS je išao idejom da pošto su spustili učešće Gaspromnjefta, koji je pod ruskim sankcijama, na ispod 50 odsto, da su se stekli uslovi da se NIS skine sa te liste, ali tumačenje sa druge strane nije takvo i nije verovatno da se sada NIS skine sa liste sankcija“, smatra Marković.
NIS ima i podršku Mađarske i Janafa. Marković kaže da je podrška značajna jer ta podrška ukazuje OFAK-u da je problem uvođenja sankcija NIS-u veći problem za Srbiju i region nego za samu rusku stranu.
Ovog meseca banke nisu žurile da prekinu saradnju s NIS-om.
"Oni su njima poslali upozorenje i prethodni put, i dalje će one banke koje imaju interes da se ne nađu slučajno na listi sankcija zato što rade sa entitetom koji je zabranjen, sigurno blokirati svoje aktivnosti. Možda će NIS naći neke banke koje će raditi sa NIS-om", kaže Marković.
"Gasprom" kao majka firma nije na listi sancija, a poseduje 11 odsto, možda bi tih 11 odsto moglo da se preda Srbiji i onda bi se stekli uslovi za dalja odlaganja jer bi tada rusko vlasništvo bilo na 45 odsto, zaključuje energetski stručnjak.
