Bile su žene, majke, kraljice ali muž odlazi zbog ljubavnice koja nema sve te uloge: Psihološkinja iz Čačka otrkiva da žene često kreću na terapiju u srednjim godinama

Čačak – Šta žene žele? Večita dilema, koja vekovima okupira mušku radoznalost, ženske tišine i društvena preispitivanja. Od filozofa i pesnika, do naučnika i psihologa, odgovor se i dalje traži.

Psiholog i psihoterapeut iz Čačka, Ana Miletić Milovanović, podseća da je čak i Frojd, otac psihoanalize, jednom izjavio: „Šta žene žele?“ i nikada nije pronašao konačan odgovor.

- To je pre svega potreba da se oseća zaštićeno, zašuškano, da to potomstvo koje bi trebalo da stvori sa partnerom bude na neki način obezbeđeno, što znači da ona može da se osloni na njega. I naravno, to imamo u svakom arhetipu, u svim bajkama, mitovima on je taj koji je hrabar, koji je spasava, koji ubija zmajeve, koji stvara, vodi je u svoj zamak“, objašnjava Ana.

Ona ističe da se isti obrasci mogu videti i u životinjskom svetu, gde mužjaci pokazuju snagu ili grade gnezda kako bi obezbedili sigurnost ženkama  instinkt koji je duboko usađen i u čoveku.

- Postoji ta univerzalna potreba žene da se oseća bezbedno, zaštićeno, zašuškano. Čak su neka istraživanja pokazala da onog momenta kada se žena tako oseća u vezi, njoj raste estrogen, opada testosteron, a muškarcu koji se nalazi u toj zaštitničkoj ulozi - raste testosteron, opada estrogen.“

Kada taj balans izostane, dolazi do disbalansa koji može da utiče i na ponašanje i na fizičko zdravlje žene. Tako dolazimo do pojave tzv. „džangrizave“ žene, koja se, kako kaže Ana, često stvara kada joj raste testosterone, jer se ne oseća ni zadovoljno, ni sigurno, ni emocionalno podržano.

Ona se osvrće i na poznati kliše u partnerskim odnosima – pitanje: „Šta ti je?“ i odgovor „Ništa mi nije.“

- To nas dovodi do onih podsvesnih slojeva do toga šta žena zapravo veruje da ljubav jeste. Vrlo često žena ima ideju: Ako me voli, on će znati šta je meni potrebno! Očekuje se da, kada se uda, njemu poraste organ za čitanje misli. Ako se to ne desi, žena se oseća nevoljeno, zatvara se i ne komunicira otvoreno, te i dolazi do problema.“

Iza mnogih žena koje deluju snažno, sposobno i nezavisno, često se, kaže Ana, krije tiha tuga i osećaj praznine.

- Takve žene često dolaze na psihoterapiju u srednjim godinama. One koje su bile i mama i hranitelj i stub porodice, jednog dana se suoče sa time da partner odlazi, jer želi ženu, ljubavnicu, nekog ko nije preuzeo sve uloge. A ona ostaje da se pita šta je uradila pogrešno. U međuvremenu je zaboravila sebe, negirala svoje potrebe i želje, i to vrlo često vodi do psihosomatskih oboljenja, jer kada negiramo sebe, teško da možemo ostati zdravi“, zaključuje Ana Miletić Milovanović.

Žene žele ljubav, nežnost, sigurnost, razumevanje, ali i slobodu da budu ono što jesu, bez potrebe da stalno dokazuju snagu. U savremenom svetu u kojem se uloge prepliću i očekivanja menjaju, možda je ključno pitanje: Da li znamo da slušamo i da čujemo jedni druge? Odgovor leži, kao i uvek, negde između srca i tišine.