Горњи Милановац - Пензионерске дане Драган Милић из горњомилановачког села Трудељ одлучио је да проведе радно и да пронађе начин како ће своје потомке вратити у здраву сеоску средину, на земљу прадедова. Засадио је, заједно са својим кћерима, воће будућности, боровницу.
„Радио сам читав свој век,сада је време да пензионерске дане проведем квалитетније. Имам шта потомцима да оставим, али сам размишљао како да пронађем начин да их вратим на своје огњиште, на њихову земљу, у здраву средину - и одлучио сам се за боровницу. Сваку стопу земље искористићу да створим услове потомцима да им село буде оаза мира у коме ће, од свог рада имати користи, стварати и зарађивати”, каже Драган Милић из села Трудељ код Горњег Милановца.
Драган у овој причи није сам, јер његове кћери су његова највећа подршка.
„Потискивање терена и лош квалитет земље није нам ишао на руку, али то нас није омело у намери да идеју спроведемо у дело, већ смо три хиљаде садница сорте ђук засадили у саксије. Плантажа боровнице захтева рад од јутра до мрака, али није нам тешко, то смо хтели и то нам је заједнички циљ”, каже Светлана Дубић, једна од Драганових кћери.
Почетком наредне године, планира се постављање противградне мреже, јер фабрика на отвореном, мора бити осигурана.
„Надам се да ћемо имати прилику да искористимо неке од субвенција које ће нам заиста помоћи да ову производњу на време осигурамо. За сада нам је то у првом плану, а већ наредне године мораћемо да се потрудимо да на време обезбедимо сезонске раднике. Имамо још једну сестру, која је тренутно у Београду. Сезонске раднике већ тражимо, али са нашим породицама имамо шансе за успех, да боровница из Трудеља пронађе место до купаца широм Европе”, рекла је Александра Милић Петковић, Драганова кћерка.
Драганове наследнице истичу да нигде није лепше него у српским селима, када се на земљи прадедова ради и ствара, али не само за себе већ и за како кажу генерације које тек долазе, јер управо деца треба да схвате да је трава најзеленија тамо одакле им потичу корени.
РИНА
