Branka pronašla način da Slovence i Italijane obori sa nogu: Upustila se u neverovatan biznis i pokazalo se kao pun pogodak, njene majstorije ruše sve granice

Čačak – Za žene na selu, naročito starije životne dobi karakteristično je da se bave pripremom zimnice, slatke ili kisele i uglavnom je to za porodične potrebe i za bliže prijatelje. Jedna od tih žena je i Branka Joksić iz čačanskog sela Ježevica, koja je u pripremi slatke zimnice otišla korak dalje i odlučila da svoje umeće prezentuje javnosti. Kao članica Udruženja žena „Evgenija“ posećivala je razne manifestacije i na takvim okupljanjima privukla je veliku pažnju ljubitelja domaće i zdrave hrane.

- Sa odlaskom u penziju želela sam još nešto da radim i da doprinesem što se tiče finansijskog dela. Ovo je moja velika ljubav, volela sam uvek to da pravim, malo po malo proširilo se a kada se radi sa puno ljubavi ništa nije teško. Evo, deset punih godina kako radim preradu voća, najpre jagoda u maju domaća i šumska, potom kajsija, borovnica, razno voće kako stiže, pa završim sa dunjom. Veliki je izazov pripremiti, da bude lepo i ukusno i da zadovolji kriterijume kupaca, to je najvažnije i za mene velika nagrada, kada mi kažu da je lepo na oko a onda i ukusno“, kaže za RINU, Branka Joksić.

Ova vredna domaćica ističe da za žene na selu posla ima tokom cele godine, a u sezoni pripreme zimnice još i više. Kako kaže, najviše truda i vremena treba za slatko od šljiva punjeno orasima, koje je ujedno i brend naše sagovornice.

- Najponosnija sam na svoj specijalitet koji sam naučila od svekrve a to je slatko od šljiva punjeno orahom. Za pripremu treba malo više vremena a postupak je sledeći: Na dva litra vode ide dva kilograma šećera, prethodno očistimo šljive i one stoje u vinobranu da ne izgube boju. Potom se isperu, punimo ih orasima i kada se šećer ušpinuje kuvamo, ne radimo velike količine jer kada su manje količine ukusnije je i lakše se pripremi“, objašnjava Branka.

Za ovaj domaći proizvod zainteresovali su se i stranci pa tako slatko iz Ježevice stiže do Italije i Slovenije.

- Kupci su oduševljeni, dopada im se pakovanje a o ukusu da ne pričam. Izvesne količine završavaju u Sloveniji i u Italiji, jako puno ide preko. Što se tiče tržišta, zapravo nije lako prodati, najlakše bi bilo plasirati sveže voće, međutim, kako cene variraju i otkup često nije siguran, ovako kroz preradu spasimo voće od propadanja pa će se već naći kupac, uglavnom trebamo biti zadovoljni“, zaključuje domaćica iz Ježevice.