Sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je u toku.
Sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je u toku.
Predsednik odbora Marko Atlagić zakazao je sednicu sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je blokada fakulteta i zaštita prava studenata. Radu sednice prisustvuju predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministarka Slavica Đukić Dejanović sa svojim saradnicima, rektori, dekani brojnih fakulteta sa teritorije cele Srbije, predsednici studentskih parlamenata.
Na početku se obratila Ana Brnabić:
– Želim da izrazim zahvalnost prisutnim rektorima, dekanima i predstavnicima studentskih parlamenata koji su se odazvali pozivu. Primetila sam da su narodni poslanici, predstavnici opozicije tražili da Odbor za obrazovanje razgovara o blokadi fakulteta. Došlo je krajnje vreme da na sveukupan način sagledamo šta se dešava i kakav uticaj ima na sve studente na državnim unervezitetima, njihove roditelje, na sistem obrazovanja. Mislim da smo pričali samo parcijalno o ovom problemu, nismo sagledali šta nas čeka i sa čime ćemo svi mi morati da se suočimo u nekom kratkom roku. Ova sednica nije iz političkih razloga, sve samo ne političkih ratzloga. Naše obrazovanje ne sme biti predmet političkih razmirica, obrazovanje je u svakom smislu iznad političke teme.
– Jasno je pravo studenata da iskažu nezadovoljstvo, dobrodošlo je, da se izjasne, da utiču na promene u društvu, ovo je u svakom društvu koje sebe smatra i želi da bude demokratsko, sve izuzetno dobro, i prirodno. Sa druge strane, mislim da svako od nas pojedinačno, a posebno u parlamentarnoj demokratiji, mora voditi računa da naša prava i slobode ne ugrožavaju nikada prava i slobode drugih oko nas, drugih građana oko nas, ravnopravnih u svakom smislu članova našeg društva.
– Zarad šire javnosti, moram da kažem da Srbija sada ima oko 268.000 studenata, od kojih 230.743 na državnim univerzitetima. Od ovih 230.743 studenata 102.413 je budžetskih, obrazuje se i školuje zahvaljujući naporu, znanju, talenata, disciplini, i svemu ostalom, oni su dobili priliku da Republika Srbija, svi mi zajedno, snosimo troškove njihove školarine, obezbedimo da mogu da studiraju. Takođe, pored ovoga, u sklobu 102.000 studenta imamo oko 17.000 onih koji imaju mesto u studentskim domovima.
– Problemi o kojima moramo da razgovaramo su šta će se desiti sa studentima na budžetu i onima koji imaju prava na dom, kada i u koliko, zbog blokada, za koje smatram da su jasno i nedvosmisleno nezakonite, zarad ovih blokada, tih stotine hiljada studenata izgubi pravo da budu budžetski studenti i kada izgube pravo na dom. Koji procenat neće moći da nastavi studiranje? Koliko ima porodica koje ne mogu da priušte to deci. Samohrana majka iz Ivanjice ima dvoje dece, jedno je student, može biti student samo ukoliko zadrži pravo na dom i da bude budžetski student. Ako izgubi godinu neće moži više da studira, koliko ima takvih porodica? Ko od nas razmišlja o tim porodicama? Razumem da postoji velika ljubav i naklonost prema plenumima koji su suprotni zakonom o studentskom organizovanju, za to niko od nas ne zna kako funkcioniše. Ko razmišlja o svima ostalima, o porodicama i studentima čije se pravo da studiraju dovodi u pitanje i ugrožava blokadama fakulteta iza kojih su stali određeni dekani i određeni rektori. Ko se brine o 102.000 budžetskih studenata? Ko vodi računa o njihovim porodicama? Ko je onda kriv, fakultet, planum, vlada, ministarstvo?
– 128.330 samofinansirajućih studenata. Svako je potpisao ugovor prema kojem su platili školarine, a fakultete se obavezao da će im pružiti i obezbediti nastavu, vežbe, ispite. Najveći deo fakulteta koji su u blokadi nije završio semestar. Fakulteti nisu ispunili obavezu iz ugovora koji imaju sa studentima. Mnogima je onemogućeno da polažu ispite. Imamo 8.813 studenata sa stipendijama, ako ne polože ispiti i izgube godinu oni gube stipendiju, ko će im biti kriv? Plenum? Fakultet? Država? Imamo 6.181 studenta koji koriste studentski kredit, 2242 na završnoj godini, te porodice će, ako su onemogućeni da u roku završe studije, zato jer je neko odlučio da blokira fakultete, zabrani ispite, kao ne prođu godinu, oni će morati da vrate kredit. 13.000 mesečno je studentski kretit, puta 12 meseci, puta 4 godine, koji će to novac porodice morati da vraćaju, paušalno je to oko 5.500 evra koje će svaka, od 2242 porodice morati da budžetira i vraća u 2025. godini. Ko će to vraćati? Porodice, nisu oni krivi, studenti, nisu oni krivi. Godišnje imamo između 300 i 400 studenata koji se upisuju nakon diplomskih, dobijaju mestana svetskim univerzitetima na master ili postdiplomske studije. Neki dobijaju pune neki parcijalne stipendije, neki imaju podšku fonda… Niko od njih, ako se nastavi blokada u februaru, niko neće moći da ispuni uslov da se upiše na studije na prestižnim univerzitetima. Ko će biti odgovoran porodicama i mladim ljudima koji su dobili jedinsrtvenu životnu šansu na svetskim univerzitetima.
– Mislim da je došlo vreme da pogledamo čitav spektar problema, medeni mesec je gotov, kao što dekani i rektori znaju, dolazi trenutak u kome prekidaju se sve šanse da ispravimo ovo, kome mi dugujemo odgovore stotinama hiljadama porodica u Srbiji. najmanje 230.000 porodica u Srbiji i onima koji su na budžetu i onima u domovima i samofinansirajućim studentima i onima koji bi na postidplomske studije i onima koji će morati da vraćaju kredite.
– Imamo tri pretnje, prva da preko 102.000 studenata ostane izvan budžeta i da oko 17.000 izgubi pravo na dom. Verovatno značajan broj od tih porodica značiće da ne mogu da nastave studiranje zbog nekog plenuma. Plenum ima pravo da postoji ali ovi ljudi imaju pravo da studiraju. Druga pretnja je da svi ostali samofinansirajući i njihove porodice budu izložene troškovima i dugovima i izgubljenim životnim šansama zbog blokada koji je odlučio neki Plenum. Imaju pravo da imaju svoje stavove, zahteve, imaju pravo da iznose šta god žele, to je pravo studenata, čija je obaveza da se bori i brine o ostalim studenata uključujući i njih. Imamo situaciju u kojoj je Pravni u Beogradu otvorio prijave za januarski ispitni rok, 8.000 hiljada prijava, izašao je Plenum i rekao, blokiramo fakultet, nećete moći da polažete.
Brnabić je objasnila da je isto bilo i na pravnom fakultetu u Novom Sadu i Ništu. Medicinski fakultet u Nišu je izglasao da se nastavi sa ispitima, Plenum je zaključao zgradu.
– Treća pretnja koja mi je stravična i niko ne priča, to je da ovo, što se dešava poslednja dva meseca može da prouzrokuje da svi fakulteti u blokadi budu u narednih nekoliko nedelja budu i u finansijskoj blokadi. Ako 100 samofinansirajućih studenata podnese prijave i traži da im se refundira školarina, ti fakulteti bankrotiraju i njihovi računi dolaze u blokadu. To znači ključ u bravu za državne univerzitete i fakulete. Ovo što se dešava, dovodimo u pitanje čitav sistem državnih univerziteta u Srbiji, zarad čega, centra za anarhističke studije iz Zagreba, zarad čega? Još jednom, ko štiti prava svih studenata u Srbiji? Ko štiti njihove porodice.
Tokom sednice obratila se i ministarka Slavica Đukić Dejanović koja je navela da su u pisanoj formi dostavljene sugestije fakultetima i univerzitetima sa predlozima šta bi trebalo da se učini u odnosu na studente koji imaju potrebu da završe zimski semestar, da završe svoje obaveze i predispitne vežbe i kolokvijume i da polažu ispite u januaru.
Margareta Smiljanić iz SKONUS-a istakla je da svi studenti imaju jednaka prava studiranja, rekla je i koji su to trenutni problemi.
– Ono što je svakako nešto što mislim da treba da se razgovara jeste da potegnemo tema studentskih problema. SKONUS će uvek podržavati studente i osuditi nasilje. Tema o kojoj treba da razgovaramo jesu i odgovri koje studenti čekamo. Došli smo u situaciju da imamo sve više problema. Kada govorimo o ključnim problemima svakako je nadoknada nastave, prakse. Govorimo o nadoknadi, na nekim fakultetima i tri ispitna roka. Neki su izgubili rok u decembru, januaru, februaru. Studenti koji su korisnici stipendija i kredita, ne vide na koji način će ispitni rokovi biti nadoknađeni. Jedan od velikih problema je jaz koji je nastao između onih koji imaju nastavu i ispite, u Novom Sadu i Prištini imaju nastavu… Doći ćemo u situaciju kada će konkurisati opet i doći će do jaza i na listama za rangiranje. Sledeći problem je i školarina, na nekim nisu platili ceo iznos ali nisu dobili odgovor da li će biti smanjene i na koji način će to biti regulisano. Jedna od važnih stvari su i studenti koji studiraju po raznim programima za koja se takođe izdvajaju stipendije. Ono što je naš zadatak, nevezano da li imamo isto mišljenje ili ne, da se odgovorno postupi, a ne da se donose popularne odluge. Odogovrne odluke je ono što će zadovoljiti sve odluke.
