Četiri godišnja doba - nekad i sad: Klimatske promene utiču na postepeno gubljenje poznate granice, leta sve duža i vrelija a zime kraće i blaže (FOTO)(VIDEO)

Prijepolje – Poslednjih godina sve češće se može čuti da su oboreni temperaturni rekordi, a čak je i zvanično leto ove 2025. godine proglašeno za jedno od najtoplijih i najsušnijih u istoriji merenja. Uzrok tonme su svakako klimatske promene, koje postaju sve izraženije i sve osetnije, sa velikim uticajem na svakodnevni život građana. Ova oblast postala je sve zanimljivija i naučnicima, jer je veliko pitanje kako će izgledati planeta zemlja upravo zbog klimatskih promena.

- Jedan od glavnih faktora koji dovodi  do klimatskih promena jeste svakako taj takozvani efekat staklene bašte, odnosno globolano zagrejavanje, koje znači povećanu emisiju i koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen dioksida, metana, azotnog dioksida, različitih industrijskih hemikalija u atmosferi. I oni sa svojom povećanom emisijom i koncentracijom dovode do rasta prosečne globalne temperature, rekla je za RINU Ivana Vojinović iz Centra za klimatske promene koji se bavi istraživanjem ovog fenomena.

Upravo zbog sve većeg rasa prosečne globalne temperature, iz Centra za kilimatske promene dodaju, da je jako upitna granica između četiri godišnja doba koje trenutno poznajemo.

- Mi samo imamo tu striktnu podelu na proleće, leto, jesen i zimu, ali imajući u vidu trenutno stanje na planeti jako je upitno šta će sačekati naše potomke. Već sada imamo situaciju da su leta u našim krajevima toplija nego ikada ranije, gotovo tropska, zime su blage sa ne tako niskim temperaturama i ne velikom količinom snega. Ove godine sneg je pao čak i na samom početku okitobra u pojedinim delovima u regionu, stoga sve su to indikatori da se jasna granica između do sada poznata četiri godišnja doba gubi, ističe Vojinović.

Klimatske promene sa sobom nose devastirajuće suše, poplave, uragane, tajfune, neobične oluje za naše podneblje kojih smo bili svedoci u minulom periodu.  Praktično nema stanovnika planete Zemlje koji nije direktno ili indirektno pogođen ili da nije indirektno osetio posledice od klimatskih promjena.

- Mislim da živimo u jednom dobu koje je značajno. Svaki ekstrem i hidrometeorološka pojava koja se desi biće mnogo opasnija po ljudsku zajednicu, u opstanku nekih živih vrsta, u odnosu na neke ranije periode. Zadnjih godina se sve više i više govori o problemima klimatskih promena, medijski i na različite načine, ali nisam sigurna da smo mi kao građani svesni opasnosti koje nam prete od klimatskih promena. Iako je nauka o klimatskim promenama dovoljno dobro prepoznala ovaj problem, zašto možda mi, kao građani, nismo na neki način se izmenili ili zaštitili od rizika? Pre svega veoma često smo smatrali da su klimatske promene nešto što je daleko od nas, nešto što se tiče samo topljenja leda, polarnih medveda, pingvina, koralnih grebena – tako daleko, a nije. One utiču apsolutno na sve nas, ističe Ivana Vojinović iz Centra za klimastke promene.

Ona naglašava da naš individualni doprinos može biti izuzetno važan, da treba misliti globalno a delovati lokalno.

- Jako je važno da uvek kada smo u mogućnosti biramo obnovljive izvore energije, to je vrlo pozitivno. Ono što je pozitivno je da se u zemljama regiona sve više i više okrećemo ka obnovljivim izvorima. Sve više vidimo solarne panele na krovovima kuća ili nekim javnim objektima. Dakle, ti solarni paneli predstavljaju jedan izuzetno važan deo energetskog sistema, jer proizvode čistu energiju i smanjuju emisiju štetnih gasova. To je doprinos koji se nalazi u zdravijem okruženju, smanjenju zagađenja i smanjenju potrošnje energije iz fosilnih goriva, precizna je Vojinović.

Ono što bi takođe bilo poželjno jeste da koristimo manje automobila, više bicikla, javni prevoz, šetnju za kraće distance, ali i da pažljivo odlažemo otpad.

- Svakako, adekvatno upravljanje otpadom je tema sama za sebe i vrlo važna, ali i presudna za funkcionisanje zajednica, jer otpad sam po sebi opterećuje mnoge sredine. Moramo biti svesni činjenice da ne odlažemo otpad gde ne treba, već na mesta gde može biti adekvatno odložen. Tim našim ponašanjem utičemo na smanjenje zagađenja. Potreban nam je organizovan sistem, jedan rad, jedan kontinuitet, jedna kultura ponašanja i jedno pravilno objašnjavanje problematike klimatskih promena. Nadam se da ćemo ne samo shvatiti problem, već i promeniti naše svakodnevne navike, zaključuje Vojinović.

Ogroman uticaj klimatskih promena na privredu - za pet godina gubici u Srbiji preko milijardu eura

Veliki uticaj klimatske promene imaju na privredu Srbije i čitavog regiona i u pitanju je jako negativan uticaj, pošto velike gubitke upravo zbog tog prirodnog fenomena trpe brojne industrije, a pre svega poljoprivredna proizvodnja.

Prema dobijenim informacijama, do ove godine ukupne štete i gubici u srpskoj poljoprivredi iznosili oko 230 miliona evra, dok su duplo veći gubici bili u sektoru rudarstva i energetike, a oko 220 miliona evra izgubio je sektor trgovine. Pošteđena nije bila ni saobraćajna infrastruktura, čak su i toj oblasti gubici oko 170 miliona evra.

Poplave, požari, snežne i superćelijske oluje postale su mnogo češće kao i ekstremne vrućine, tako da su usled ovih i drugih klimatskih faktora materijalne štete u Srbiji od 2015. do 2020. godine procenjene na najmanje 1,8 milijardi evra.

Kako bi se negativne posledice klimatskih promena koliko toliko smanjile, Vlada Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. sa Akcionim planom za period od 2024. do 2026.

Kroz taj program vršiće se detaljne analize klimastskih promena u Srbiji, a svi sektori su posebno i konkretno obuhvaćeni. Takođe, kroz program su definisane mere koje moraju biti sprovedene u bliskoj budućnosti kako bi negativni uticaji klimatskih promena bili svedeni na minimum. Važno je da se zna koji su najveći rizici, kako se čuvaju šume, kako se Srbija brani od elementarnih nepogoda. U Programu prilagođavanja navodi se i jedan izrazito važan uvid i to na procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije.