Горњи Милановац – Општина Горњи Милановац већ деценијама уназад једна је од привредно најразвијених у Србји, са великим бројем успешних компанија и запослених грађана. Повољна привредна клима у послератној девастираној општини развила се захваљујући Милојку Вељовићу који је за шест година од места са само 700 направио град са чак 20.000 запослених. Горњомилановчани нису заборавили велки његов значај, па је Вељовићу подигнут споменик, који је откривен за Дан општине.

„Крајем педесетих година када је Вељовић по дужнисти дошао у Горњи Милаовац, довео је стручњаке из свих делова СФРЈ, обезбедио им добре услове и за само шест година отворени су велики фабрички погони. У том периоду су настали Металац, ФАД, Конфекција „Рудник“, Таково, Типопластика, Звезда, Дечје новине.. Постали су гиганти, многи су опстали и до данас и запошљавају на стотине грађана. Вељовић је задужио Горњи Милановац и постваљењем споменика, желели смо да му одамо само мали део захвалности коју ћемо заувек осећати према човеку, који је учинио велика дела за општину“, изјавио је Драгољуб Вукадиновић председник компаније Металац.

Иницијативу за израду споменика покренуо је академски вајар Ранко Ђанковић, након чега је добијена сагласност Завода за заштиту споменика културе из Краљева, а затим и све неопходне дозволе ресорних министарстава. Председник општине Дејан Ковачевић истакао је да је Милојко Вељовић изузетно заслужан за развој Горњег Милановца и да његов пример треба да послужи будућим генреацијама.

„Захваљујући том човеу Горњи Милановац је постао, али и остао привредно чудо. Осим отварања фабрика, зхављајући њему изграђене су саобраћајнице и асфалтиране многе улице, уређена шеталашта, у селима рудничко-таковскиог краја развиле су се пољопривреда и сточарска производња. Желимо да следимо његову идеју, да нашу општину водимо путем напретка и додатно унапредимо живот у рудничко – таковском крају“, изјавио је Ковачевић.

Док је био председник општине Горњи Милановац, Милојко Вељовић, угостио је Тита и Брежњева. На тој позицији задржао се до 1963. године, а затим прелази у Краљево поставивши добре основе привреде које су омогућиле даљи развој Горњег Милановца. Био је председник Привредне коморе у Краљеву, а у Београд одлази 1969. године, где је изабран за републичког секретара за финансије. Преминуо је 2016. године.

РИНА