Čudo na planini Javor, grožđe kod Miloša rodilo na preko 1.000 metara nadmorske visine: Sortu je nazvao "neradnička", komšije i rođaci ostali u čudu kad su videli rod (FOTO)

Nova Varoš – Surovi visovi planine Javor od davnina su poznati po tome što na njima rađaju kvalitetan krompir i heljda koji mogu da opstanu na tom nepristupačnom terenu. O nekom egzotičnom voću i povrću sve do sada nije bilo govora da može roditi u ovom kraju. Ipak, da se čuda dešavaju najbolje pokazuje domaćinstvo porodice Radišić u kom je prvi put, od kad je sveta i veka, rodila vinova loza na preko 1.000 metara nadmorske visine. Ovi vredni domaćini dokazali su da su čuda moguća, pa su doskočili prirodi i lozu posadili u plasteniku.

- Prijatelji su mi doneli dve sadnice, jednu crnogorku i jednu čačanku, u tom trenutku ja sam radio nešto u plasteniku, pa sam odlučio da ih tu pobodem, iskreno nisam očekivao da će od toga nešto da bude. Međutim, prve godine ona se primila, druge godine porasla je metar i po, a treće godine već je donela rod, ove godine nam je peta berba”, rekao je za RINU Miloš Radišić.

Loza sorte „neradnička” kako Miloš u šali kaže, nije previše zahtevna, a među paprikama i paradajzom se ipak lepo razbaškarila.

- Nema oko nje mnogo posla, u proleće bacim stajnjaka, vodu ima kap po kap i leti je orežem da mi ne bi pravila hlad u plasteniku”, priča Miloš.

Ovaj neobičan rod u Miloševom plasteniku sladak je kao med i ima ga dovoljno za potrebe njihovog domaćinstva, ali sve češće im navrate komšije i rođaci da se lično uvere u ovo „čudo prirode”.

Miloš kaže da mu je najveći „merak” da kad od rada dođe umoran sedne u plastenik i ubere neki grozd da se osveži, ali i da ga rado deli sa komšijama.

Njegov rođak Milojko Popović došao je čak iz Kragujevca da se i lično uveri da je na Javoru na 1100 metara nadmorske visine rodilo grožđe.

- Ja ne pamtim da je iko ovde gajio bilo koju sortu grožđa, pa sam sad došao kod rođaka da vidim ovo čudo. Ja u Kragujevcu imam već 30 godina vinjagu koja se podvezuje i redovno je prskam i bavim se oko nje, ali da je ovako rodila lepo i slatko grožđe stvarno nisam doživeo”, tvrdi Milojko.

Inače, u ovom delu zapadne Srbije ljudi se uglavnom bave stočarstvom, duge i hladne zime, diktirale su i izbor poljoprivrednih kultura koje tu mogu da opstanu, a grožđe je u njihove domove uglavnom stizalo sa pijaca.